Отворена врата културних установа поводом Дана државности Србије

Поводом Сретења – Дана државности Републике Србије, који се обележава 15. и 16. фебруара, у 50 општина и градова широм наше земље у укупно 88 установа културе биће организоване изложбе и други програми који ће представити богато културно наслеђе и подсетити на значај очувања идентитета и државности.

Грађани ће све програме установа културе током празничних дана моћи да посете бесплатно.

Тако jе, између осталог, изложена Дечанска повеља у Државном архиву Србије у Београду из 1330. године, која је у облику пергаментног свитка и сачувана до данашњих дана напорима дечанских, жичких и светогорских монаха и представља сведочанство успона и моћи српске средњовковне државе и економског, неимарског и културног процвата под Немањићима. Ова повеља као потврда најдубљих корена наше државе и нашег народа и нашег вековног живота на територији Косова и Метохије, сада се после 11 година излаже.

У Дому Војске у Нишу изложени су круна и жезло краља Милутина и краљице Симониде, изчпжба коју приређује Историјски музеј Србије, а у Зрењенину оргинална устаничка застава Вожда Карађорђа.

У Београду, сви грађани који посете престоницу током празника моћи ће да, поред Дечанске повеље, погледају једну од најпознатијих слика српске уметности- Косовка девојке Уроша Предића у Конаку кнегиње Љубице, потом, у Етнографском музеју изложбу средњовековне српске калиграфије као сведочанство државотворности, затим два жакета – шкуртељке кнегиње Љубице из 1830. године, карактристична за градско одевање у Кнежевини Србији 19. веку у Музеју примењене уметности.

У Историјском музеју Србије први пут јавности ће бити доступни предмети које су Влада Републике Србије и Министарство културе откупили на светским аукцијама – штап са биноклом у дршци краља Милана Обрновића, на коме је истакнут грб породице Обреновић, до сада недостајући део стакленог сервиса уметничке фирме Лобмајер који је припадао двору краља Милана Обреновића и фотографија краљице Наталије, док ће у Архиву Југославије бити представљни сви устави Југославије од 1918. до 1989. године.

У Новом Саду грађани ће моћи да посете изложбу посвећену српској визуелној култури 8. века у Галерији Матице српске, а у Архиву Војводине изложбу архивских докумената „Сретење у Архиву Војводине“.

Поводом националног празника Србије, у Културном центру Златибора актуелна је изложба копија фресака из Богородице Љевишке, а у Народном музју у Нишу изложба – Представе српских владара на новцу, који је био у оптицају од 3. до 20. века.

У Аранђеловцу, у Народном музеју од 14. фебруара можете завирити у прошлост и открити трагове средњовековног живота кроз изложбу „Дворине на севру српског царства“, а у Крагујевцу упознати се са животом и радом Јоакима Вујића, оснивача позоришног живота у Србији кроз изложбу „Аферим Аћиме“ у Конаку кнеза Михаила и погледати мултимедијалну изложбу „Сретењска Србија“ у Старој скупштини. И овогодишње обележавање Сретења, не пролази без наше велике сликарке и хероине Надежде Петровић, будући да Народни музеј Србије приређује изложбу њених слика у Зајечару.

У Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини све љубитеље уметности чека изложба „Снага воље“, а Краљевчани и сви посетоци града на Ибру током празника могу да посете изложбу „Између трпезе и софре“, посвећене посуђу од 13. до 19. века, где се могу видети сребрни и позлаћени тањири и чаше који су чинили саставни део свечаних трпеза. У Ужицу је предвиђена изложба Меморијали Првог свтског рата, а у Бајиној башти о Проти Милану Ђурићу.

Музеј жртава геноцида приређује премијеру документарног филма Крст са Косова у МТС дворани, а Југословенска кинотека пројекцију филма Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа из 1911. године, најстаријег сачуваног српског играног филма.

Своја врата за посетиоце кроз програм „Отворена врата установа“ отвориће и Музеј Николе Тесле, Музеј савремене уметности, Музеј Југославије, Природњачки музеј, Музеј науке и технике, Музеј афричке уметности у Београду, где ће грађани такође бесплатно моћи да погледају све изложбе и програме, као и бројне галерије, музеји и културни центри широм Србије, чиме се потврђује значај који Сретење има за српски народ и државу.