150. Kritična masa – Pančevac i za bicikliste!

Udruženje Ulice za bicikliste i udruženje Bela Čaplja sa leve obale Dunava za subotu su najavile 15 – minutnu blokadu upozorenja na Pančevačkom mostu. Biciklisti se okupljaju u 16:30, a  protestna biciklistička vožnja krenuće iz Pionirskog parka u subotu 18.05 u 17 h, a završiće se u Krnjači na bari Revi. Biciklisti i građani će na 15 minuta blokirati most iz protesta jer u idejnom rešenju za rekonstrukciju mosta nisu planirane biciklističke površine.

Ruta  : https://ridewithgps.com/routes/46519265

Udruženje Ulice za bicikliste se najmanje deceniju zalaže za revitalizaciju pešačkh staza na Pančevačkom mostu, u pešačko – biciklističke staze. Iako su širine 1.5 m, uz postavljanje odbojnih ograda ka kolovozu i popravku odnosno ponovno asfaltiranje mogle bi da postanu upotrebljiive i za vozače bicikala, ali i električnih trotineta.

Čak  i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima od skora ima definisane pešačko-biciklističke staze, na kojima biciklisti moraju prilagoditi brzinu pešacima, kada na njih naiđu. Obzirom na svoju dužinu od 2 km sa pristupnim rampama, jasno je da Pančevački most teško da može da bude izbor za pešačenje, osim u slučaju nužde, kada se na primer pokvari autobus gradskog prevoza.

Ali je zato most za prelazak biciklom/električnim trotinetom odlično rešenje, jer pešaka na ovim stazama maltene ni nema. Obzirom na skok broja putovanja ovim vozilima širom Evrope, a i sve veće ekspanzije električnih bicikala, bilo bi logično i da planeri i inženjeri razmišljaju i u ovom pravcu, prilikom projektovanja širine profila mosta.

Ali to ne važi za inženjere Puteva Srbije, ali ni inženjere gradskog Sekretarijata za saobraćaj. Idejnim projektom kojim je najavljeno rušenje i izgradnja novih pristupnih rampi na Pančevcu nisu predviđene biciklističke staze.

I dok izostanak biciklističke infrastrukture kod širenja gradskih saobraćajnica i bulevara u perspektivi može da bude i ispravljen, kod mosta, kad se jednom napavi greška, ispravke nema. Ako su širine tzv. “reverzibilnih” staza planirane na 0.75 m, tu teško  da može da prođe i pešak, a kamoli biciklista. Ako se širina profila sad ne isplanira i proširi, kad se pristupne rampe naprave, gotovo je.

Time se Beograd i Srbija na žalost upisuje na listu zaostalih gradova, u kojima gradske i republičke vlasti ne prepoznaju značaj aktivne mobilnosti i transporta biciklom za dobrobit društva i rasterećenje zdravstvenog sistema, pa šićardžijski gledaju da uštede na pešacima i biciklistima. Njihova saobraćajna vizija je Pačevački most zakrčen automobilima u jutarnjem i popodnevnom špicu, a umesto da planiraju da povećaju broj biciklističkih putovanja, oni rešenje vide u novim saobraćajnicama i mostovima, koji koštaju na stotine miliona evra, a potrebne su godine a često i decenije da se izgrade. Na žalost, to neće rešiti saobraćajne probleme dvomilionskog grada, jer što više infrastrukture za automobile napravite, ljudi će više voziti kola, dokazano je još u Americi, pre 70 godina.

Problem je moguće rešiti samo tako što ćete planirati grad tako da u njemu ljudi podjednako imaju izbor da pešače, voze bicikl, koriste javni prevoz i tek na kraju automobil. Ako svi u isto vreme sednu u kola, nema te saobraćajne mreže koja  može da apsorbuje skoro 700 000 automobila.