1889. – Rođen je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin. Karijeru je napravio u SAD, a 1952. emigrirao je u Švajcarsku gde je umro 1977. godine. Tokom 40 godina snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. je dobio Oskara za životno delo. (“Svetlosti velegrada”, “Moderna vremena”, “Veliki diktator”, “Svetlosti pozornice”). >>>carli


1346. – U Skoplju je srpski kralj Dušan Stefan Nemanjić krunisan za cara. Istovremeno je proglašena srpska patrijaršija sa prvim srpskim patrijarhom Joanikijem.
1828. – U Francuskoj, gde je boravio u dobrovoljnom egzilu od 1824, umro je španski slikar Francisko de Goja (Francisco, Goya). Kao dvorski slikar napravio je čuvene portrete članova kraljevske porodice, dvorjana i uglednih ličnosti, a među najpoznatije njegove slike ubrajaju se “Odevena Maja” i “Gola Maja”.
1844. – Rođen je francuski književnik Anatol Frans (Francois-Anatole Thibault), član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. godine. (“Epikurov vrt”, “Zločini Silvestra Bonara”, “Pobuna anđela”).
1850. – Umrla je francuska vajarka Mari Tiso (Marie Tussaud), koja je 1802. osnovala čuveni londonski Muzej voštanih figura.
1856. – Usvojena je Pariska deklaracija o pomorskom pravu za vremerata.
1859. – Umro je francuski političar i istoričar Aleksis Klerel Tokvil (Aledžis Clerel Tocljueville), čije delo je imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije (“Američka demokratija”).
1867. – Rođen je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt (Wilbur Wright) koji je 1903. sa bratom Orvilom (Orville) izveo prvi let avionom. Let je trajao 59 sekundi, a avion je preleteo 285 metara. Braća Rajt osnovali su 1909. kompaniju za proizvodnju aviona.
1872. – Rođena je srpska slikarka nemačkog porekla Beta Vukanović. Bila je profesor na beogradskoj Umetničkoj školi i jedan je od osnivača društva srpskih umetnika, slikara i vajara “Cvijeta Zuzorić”.
1879. – Umrla je Berandet Subiru čija je vizija Device Marije prethodila stvaranju svetilišta u Lurdu u Francuskoj.
1889. – Rođen je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin. Karijeru je napravio u SAD, a 1952. emigrirao je u Švajcarsku gde je umro 1977. godine. Tokom 40 godina snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. je dobio Oskara za životno delo. (“Svetlosti velegrada”, “Moderna vremena”, “Veliki diktator”, “Svetlosti pozornice”).
1922. – Nemačka i SSSR potpisali su Rapalski ugovor kojim je Nemačka priznala Sovjetski Savez i kojim su obnovljeni diplomatski i trgovinski odnosi.
1940. – Rođena je danska kraljica Margareta II. Kraljica je postala 1972. i bila je prva žena koja je nakon 600 godina sela na danski presto.
1944. – Saveznička avijacija bombardovala je Beograd u Drugom svetskom ratu. Poginulo je više od 1.200 ljudi, više hiljada je povređeno, a razoreno je oko 600 zgrada.
1945. – Američke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u nemački grad Nirnberg.
1947. – U gradu Teksas u istoimenoj državi SAD poginulo je više od 500 ljudi u eksploziji francuskog kamiona napunjenog nitritom.
1948. – U Parizu je osnovana Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OEEC).
1964. – Devetoro ljudi u Britaniji osuđeno je na kazne zatvora od 25 do 30 godina zbog učešća u velikoj pljački voza 1963. Jedan od glavnih aktera “pljačke stoleća” Ronald Bigz uspeo je da pobegne iz zatvora i da stigne u Brazil, gde je živeo do maja 2001. kada se predao Skotland Jardu.
1970. – Pod snežnom lavinom, koja je zatrpala dečji sanatorijum u mestu Salanš u francuskim Alpima, poginule su 72 osobe.
1975. – Umro je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan (Servepalli Radhakrishnan), predsednik Indije od 1962. do 1967.
1982. – Britanska kraljica Elizabeta proklamovala je novi kanadski ustav na osnovu kojeg su prekinute poslednje kolonijalne veze Kanade sa Britanijom.
1988. – U Tunisu je ubijen Halil al Vazir (Khalil, Wazir) poznat kao Abu Džihad (Jihad), vojni komandant Palestinske oslobodilačke organizacije.
1992. – Košarkaši beogradskog “Partizana” postali su u Istanbulu prvaci Evrope pobedom nad “Žoventutom” iz Barselone rezultatom 71:70 (40:34).
1996. – Bivšeg premijera Italije Betina Kraksija (Bettino Craxi) italijanski sud je, na osnovu optužnice koja ga je teretila za korupciju, osudio u odsustvu na osam godina i tri meseca zatvora. Kraksi je pobegao u Tunis gde će ostati do smrti.
2001. – Bivši predsednik Filipina Džozef Estrada predao se antikorupcijskom sudu, nakon što je taj sud izdao nalog za njegovo hapšenje zbog korupcije i lažnog svedočenja. Estrada se povukao s mesta predsednika 20. januara pod pritiskom uličnih demonstracija i vojske.
2002. – Holandska vlada i načelnik Generalštaba holanske vojske podneli su ostavke. Pad vlade izazvao je zvanični holandski izveštaj o Srebrenici, u kome je ocenjeno da holandske mirovne trupe i UN snose deo odgovornosti za pad te enklave (juli 1995) u ruke Vojske Republike Srpske (VRS) i masakr oko 7.500 Muslimana.
2003. – U Beču je uhapšen Dragan Nikolić Gagi i izručen vlastima u Srbiji. Nikolić je u odsustvu osuđen na 15 godina zatvora kao saizvršilac u ubistvu vođe paravojne formacije Željka Ražnatovića Arkana.<


NA DANAŠNJI DAN

15. APRIL

slika-3-zps1

1980. – U Parizu je umro francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr (Jean Paul Sartre), jedan od najznačajnijih predstavnika egzistencijalizma. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi (“Mučnina”, “Zid”, “Biće i ništavilo”, pozorišni komadi “Mušice”, “Iza zatvorenih vrata”, “Prljave ruke”)

 

 

14. APRIL

_sp-pesnik-sima-pandurovic

1883. – Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne. Pošto je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu, a uređivao je i više časopisa, uključujući “Misao”. Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama “Posmrtne počasti”, prožetu pesimizmom, u kojoj je dramatično opevao bolnu tragediju ljubavi, duševne krize i gorčine, nespokoj, pobunu i smrt. Kasniji stihovi, u kojima preovladava rezignacija, misaono su bogatiji. Ispevao je i niz rodoljubivih

13. APRIL

pnc-145

1869. – U Pančevu je izašao prvi broj nedeljnika “Pančevac”. U ovom listu objavljen je prvi prevod na srpski jezik “Komunističkog manifesta”. List je više puta zabranjivan i obnavljan

 

 

 

12. APRIL

gagarin

1961. – Sovjetski Savez je lansirao prvog čoveka u kosmos. U svemirskom brodu “Vostok I” kosmonaut Jurij Gagarin načinio je krug oko Zemlje za 108 minuta