1. avgust

1427. – Umro Stefan Lazarević, despot, sin kneza Lazara

10. p.n.e. Rodjen rimski car i istoricar Klaudije, 41. nasledio Kaligulu. Tokom njegove vladavine juzna Engleska postala rimska provincija, izgradjen velik akvadukt, prosirena luka Ostija. Vladao pod velikim uticajem svojih zena Mesaline i Agripine, koja ga je, prema predanju, otrovala pecurkama da bi obezbedila presto za svog sina Nerona iz prethodnog braka.

1291. Tri kantona, Uri, Untervalden i Svic, sklopili savez za odbranu od Habsburgovaca, koji je bio osnova za stvaranje Svajcarske konfederacije.

1427. – Umro Stefan Lazarević, despot, sin kneza Lazara

1560. Skotski parlament ukinuo papsku jurisdikciju i odobrio kalvinisticku veroispovest, cime je osnovana Skotska crkva.

1714. Umrla engleska kraljica Ana, poslednji monarh iz dinastije Stjuart. Tokom njene vladavine ujedinjene Engleska i Skotska i stvorena Velika Britanija.

1774. Britanski hemicar Dzozef Pristli otkrio element kiseonik.

1778. U nemačkom gradu Hamburgu otvorena prva stedionica na svetu.

1793. Francuska prva uvela metrički sistem.

1798. U bici kod Abukira, blizu Aleksandrije, britanska flota admirala Horacija Nelsona unistila francusku flotu pod komandom admirala Fransoa Brijesa. Posle tog poraza Napoleonova vojska u Egiptu ostala odsecena od Evrope.

1806. Na Misarskom polju kod Šapca srpski ustanici pobedili Turke. To je bila najveca pobeda Karadjordjeve vojske u Prvom srpskom ustanku.

1810. Rodjen italijanski drzavnik grof Kamilo Benso Kavur, prvi ministar predsednik ujedinjene Italije. Zasluzan za oslobodjenje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom.

1813. U Beču izasao prvi broj “Novina serbskih”, prvog srpskog dnevnog lista. List pokrenuli Dimitrije Davidovic i Dimitrije Frusic, a ugasen 1822. zbog problema sa štamparijom.

1834. Ropstvo zabranjeno u celoj Britanskoj imperiji, u britanskim kolonijama oslobodjeno vise od 770.000 robova.

1860. Od rana zadobijenih u atentatu u Kotoru, koji je izvrsio emigrant Todor Kadic, umro crnogorski knez Danilo Petrovic, naslednik vladike Njegosa i prvi svetovni vladar Crne Gore.

1884. – Osnovana Gradska čistoća u Beogradu, osnivač dr Vladan Đorđević, gradonačelnik Beograda i začetnik komunalne higijene

1894. Japan objavio rat Kini zbog spora oko Koreje.

1899. – Rođen Josip Kulundžić, književnik i režiser, profesor Akademije za pozorište, film, radio i TV u Beogradu

1910. – Rođen Bojan Stupica, pozorišni i filmski glumac, reditelj, scenograf i arhitekta, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu

1914. Četiri dana posto je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, Nemacka objavila rat Rusiji, Francuska proglasila opstu mobilizaciju, a Italija proklamovala neutralnost. Svetski rat postao neizbezan.

1921. Skupstina Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela Zakon o zastiti drzave na osnovu kog je zabranjen rad Komunistickoj partiji, a njenim poslanicima u Skupstini ponisteni mandati.

1936. Adolf Hitler u Berlinu otvorio XI Olimpijske igre.

1944. U Varšavi, jednom od glavnih sredista poljskog pokreta otpora, izbio ustanak protiv nemacke okupacije. Nakon dvomesecnih borbi Nemci savladali ustanike i velik broj otpremili u koncentracione logore.

1952. – Rođen dr Zoran Đinđić, filozof, političar i državnik, predsednik Demokratske stranke, premijer Srbije

1955. Umro pisac Stanislav Vinaver, jedna od najistaknutijih licnosti beogradskog modernistickog pokreta posle Prvog svetskog rata, autor Manifesta ekspresionizma.

1958. Jordanski kralj Husein ponistio federaciju Jordana sa Irakom.

1960. Benin proglasio nezavisnost od Francuske.

1966. U Kini poceo XI plenum Komunisticke partije na kom je doneta odluka o “kulturnoj revoluciji” koja je trajala narednih 10 godina.

1973. Umro nemački drzavnik Valter Ulbriht, prvi sekretar Jedinstvene socijalisticke partije Nemacke. Od 1960. do 1971. bio predsednik Drzavnog saveta Istocne Nemacke.

1975. Državnici 35 zemalja, medju kojima i predsednik SFRJ Josip Broz Tito, u Helsinkiju potpisali zavrsni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji.

1994. Predsednik Nemacke Roman Hercog izrazio zaljenje Poljacima zbog patnji koje su pretrpeli tokom nemacke okupacije u Drugom svetskom ratu.

1997. – Umro Svjatoslav Rihter, ruski pijanista

2000. Ekstremisti u Kasmiru izvrsili 7 masakara u kojima je oko 90 ljudi ubijeno, a vise desetina ranjeno. Vecina zrtava bili hinduski hodocasnici.

2001. – Umrla Zuzana Halupova, slikarka – naivac

2009. – Umrla Borka Vučić, pravnik i bankar, direktor Beogradske banke, funkcioner Socijalističke partije Srbije, predsednik Skupštine Srbije, predsednik Fonda za doškolovanje mladih poljoprivrednika♦