DŽEJMS KER-LINDZI: Bez potpunog rešenja, Srbiji i Kosovu preti kiparska stagnacija

Džejms Ker-Lindzi iz Londonske škole ekonomije i političkih nauka za ‘Zašto?’ objašnjava zbog čega predsednik Srbije Aleksandar Vučić krivicu za neuspeh u postizanju sporazuma o razgraničenju sa Kosovom, koji nikada nije obelodanio, prebacuje na građane i opoziciju.

 

Džejms Ker-Lindzi
UNIVERZALNO PRIZNANJE

Vrlo je teško reći šta se zapravo desilo u Berlinu, mislim da niko to zaista ne zna, nisam siguran ni da Francuzi i Nemci to znaju, da budem iskren.

Uopšte nemamo ideje i čitava stvar je vođena na vrlo čudan način.

Znam, kao i mnogi ljudi koji su se protivili ovoj ideji, da smo izgubili iz voda problem koji postoji između Srbije i Kosova.

Deset godina nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, nema sumnje da je dobilo mnoga priznanja, pridružilo se Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, ali ne i UN-u i još uvek oko polovine sveta ga zvanično ne priznaje, uključujući naravno Rusiju i Kinu kao i pet članica EU.

Dakle, imamo Kosovo koji nije dobilo univerzalno priznanje i stvarno mu je potrebno.

U isto vreme, imamo Srbiju koja je, sasvim je jasno, izgubila Kosovo i nikada neće ponovo uspostaviti svoj suverenitet nad njim i činjenica da pokušavaju to da povrate znači da je proces za pristupanje EU blokiran.

Stvari se tako mogu odvijati samo donekle, ali u nekom momentu moraće da prihvati da je Kosovo nezavisno i suštinski ono što imamo je zastoj koji nije od posebnog interesa ni Prištine, ni Beograda da se otegne unedogled.

Mislim da je ovo bilo ideja – ‘gledajte, možemo da nastavimo sa ovim dijalogom, ali ne znamo koliko će daleko da ode, možemo da napravimo jedan korak napred, dva koraka nazad ali vidimo da se ovo ne odvija na dobar način, a naročito je bilo problema ove godine’.

Postali smo opsednuti ovom idejom o razmeni teritorija i mnogi ljudi koji ovo posmatraju zaboravljaju da ovdje imamo konflikt koji je možda zamrznut ali je svakako veliko pitanje i za Srbiju i za Kosovo.

 

PORUKA

Ja ovo posmatram iz malo drugačije perspektive nego mnogi drugi ljudi koji posmatraju Zapadni Balkan, mnogi ljudi se bave samo tim ali ja sam se Zapadnim Balkanom počeo baviti nakon Kipra i u taj problem sam uključen 30 godina, a to je problem koji datira osam godina pre mog rođenja i već sam bio odrastao kada sam počeo posmatrati Kipar.

To je, znači problem, koji traje 50 – 60 godina i mislim da postoji prava opasnost da ono što možemo da vidimo je stagnacija koja će se desiti između Srbije i Kosova i da će to biti veoma destabilizirajuće za region.

Ovo znači da moramo da priznamo da ovde postoji problem koji mora da se reši a ja nisam veliki pristalica ovih malih rešenja.

Video sam na Kipru da to ne rešava problem, samo ga drži na ledu, a to znači prvi put kad dođe do političkih problema ili do teškoća u razgovorima sav napredak koji je napravljen može da bude izgubljen. To znači nije pravi odgovor.

Ono što nam je potrebno je da postignemo konačni sporazum ali mislim da je problem to što ovo nije dobro vođeno u smislu poruke, a ona je ‘ovo pokušavamo da uradimo, želimo d podvučemo crtu između naših različitosti i ako možemo da dođemo do situacije u kojoj se Srbija i Kosovo međusobno priznaju’.

 

VAŽAN NAPREDAK

U tom slučaju normalizacija postaje besmislena.

Čim Srbija prizna Kosovo, i Kosovo kaže, ‘super, sada možemo da imamo super odnose sa Srbijom’, oni neće da kažu da će postati najbolji prijatelji preko noći, to svi znamo, ali sva ova druga pitanja koja se tiču priznanja i specifičnih pitanja kao što je pitanja zaposlenja, ili obrazovnih dokumenata ili trgovine će se srediti.

Uvek sam bio malo skeptičan u vezi ovog procesa iz jednostavnog razloga što konačni cilj mora da bude priznanje Kosova. Nema svrhe raditi bilo šta ako to ne vodi priznanju Kosova, to je traćenja vremena za sve, i ako će nešto da se desi, mora da se desi tim rezultatom.

Možda možemo da dobijemo taj sporazum i to bi bilo fantastično za region, ali nisam siguran da li će doći do te situacije da bi, kako se kaže, Vučić stavio potpis na tačkastu liniju, što bi bi veliki korak za bilo kojeg srpskog lidera.

To je ono što mi je uvek bilo na pamet, želimo da vidimo napredak, mislim da je važan za Kosovo, mislim da je veoma važan za Srbiju, ali uvek sam bio skeptičan oko postizanja sporazuma.

 

BUDUĆI VOĐA

Vučić je u teškoj situaciji, može da se vrati i da kaže, ‘gledajte pokušao sam i nisam završio jer me je Nemačka zaustavila’, ali stvarnost je da je Nemačka država koja na kraju moraće da da zeleno svetlo da se Srbija pridruži EU.

U nekom trenutku Srbija moraće da prizna Kosovo ako bude želela da uđe u EU, toliko je sigurno. Ljudi kažu, ali to nije tako jer Grčka i Špnija i Kipar i Slovačka i Rumunija nisu priznale Kosovo.

Da, to je tačno, ali da bi se pridružila EU mora da ima dozvolu svakog pojedinačnog trenutnog člana i može vrlo lako da se desi da i Nemački parlament kaže, ‘mi nećemo da ratifikujemo pristupanje Srbije dok ne prizna Kosovo’.

U nekom trenutku Srbija moraće da prizna Kosovo i moje pitanje je da li je dovoljno urađeno za sada da se postigne neka vrsta sporazuma.

Mislim da postoji opasnost da ako se sporazum ne postigne sada, i dozvolimo da se ovo nastavi, da Srbija nastavlja na svom Evropskom putu, da u nekom momentu moraće da prizna Kosovo uz višu cenu i možda Vučić oseća da je ovo nešto što bi trebao da uradi neki budući vođa Srbije.

 

DOKAZI

Situaciju ne olakšava ni činjenica da ne govorimo o ulasku Srbije u EU 2025., do kada ima još šest godina, ali mnogi ljudi veruju da će to bit još nekoliko godina nakon toga, možda možemo da govorimo o osam godina i 2027.

Možda razmišlja, gledajte pokušao sam i sada ćemo samo da nastavimo sa pristupanjem EU, a s ovim ćemo se pozabaviti kasnije.

Iz onoga što ja vidim, Srbija nije pokušala da proda ovaj sporazum. Beograd nije razgovarao sa ljudima koji nisu direktno uključeni pokušavajući da nađe ljude koji bi imali razumevanja da im kažu, vidite imamo šansu da postignemo sporazum.

Mislim da je Priština, ljudi oko Tačija, bila mnogo efikasnija u takvim pokušajima. Jednostavno mi se ne čini da je Beograd to pokušavao.

Ne znam da li je Vučić bio iskren, ali ako bi se pogledalo na situaciju bez strasti, video sam jako malo dokaza da je Srbija zaista bila posvećena ovome.

 

IDEJA JE MRTVA

Opozicija ili veći deo opozicije je rekao da ne želi sporazum sa Kosovom pa sad ne mogu zbog toga da ga kritikuju. Umerena opozicija nije ovo odigrala pametno, ako bih bio potpuno iskren.

On će sada da kaže svoj uobičajeni deo, nemojte mene da krivite, ja sam hteo da postignem sporazum ali mi niste dali i zašto sada mene krivite. S te strane je zaštićen.

Opozicija nema neki posebno jak argument, jer mnogo ljudi koji su učestvovali na protestima nisu hteli da Srbija postigne sporazum.

On može da ide okolo i dokle god traje proces priključenja EU, on će govoriti, ‘sada ću se posvetiti ovome i videćemo kako će se stvari odvijati’. Ali, nisam u potpunosti siguran da je ideja o razmeni teritorija skroz mrtva(RSE).♦