POLITIKO: Menjanje granica između Kosova i Srbije znači – rat!

Nakon što su Aleksandar Vučić i Hašim Tači najavili da žele da razgovaraju razgovore o izmeni granica, pred EU je novo i neizvesno razdoblje i borba s novim dilemama. Na neki način nastavak je to njihove agonije započete tokom 90-ih i rata koji je razorio Jugoslaviju, piše portal Politico.

Službenici i diplomati još uvek pokušavaju da shvate razmere i implikacije te objave, koja je u suprotnosti sa dugotrajnom zapadnjačkom politikom. Godinama su naime zvaničnici EU i SAD-a tvrdili kako izmena granica u nestabilnim regionima može izazove nasilne kampanje i po pitanju granica drugih zemalja, tj. njihovih izmena. No, suočeni sa željom obojice predsednika da razbiju tabu i navodnu spremnosti Trampove administracije da podrži takav potez, EU zvaničnici i diplomati zasada ipak ne mogu da zanemare te najave, piše Politico. Iako se čini kako niko nije sretan s implikacijama te najave, niko se zasada ne usuđuje ništa da napravi.

“U idealnom svetu ovo se najverovatnije ne bi ni dogodilo. No ovo nije idealan svet, ovo je Balkan i trebali bi tome posvetiti pažnju”, rekao je jedan evropski diplomata. Oni strahuju kako će eventualne promene granica potaknuti i druge zemlje izvan granica Balkana da pokušaju da ostvare svoje teritorijalne želje, među kojima je i Rusija koja bi mogla da zatraži da zapad prihvati njihovu aneksiju Krima. Bilo koja izmena granica mogla bi našteti mirovnom sporazumu i nerešenim pitanjima iz rata koji je trajao od 1998./1999. godine i prekinuo srpsku kontrolu nad Kosovom. Srbija i dalje Kosovo, s većinom albanskim stanovništvom, doživljava kao pobunjeničku provinciju. Njihovi saveznici, Rusi, blokirali su njihov put prema članstvu u UN-u. I Kosovo i Srbija žele da postanu članice EU no to neće biti moguće pre nego reše sve svoje bilateralne sporove. Nemačka je dosada bila najglasniji skeptik ovog predloga, kojeg su javnosti najavili predsednici Kosova i Srbije na konferenciji u Austriji.

“Mi naravno podržavamo sve razgovore koji vode ka cilju no u isto vreme smatramo kako je teritorijalni integritet kakav je danas od iznimne važnosti”, naglasila je njemačka kancelarka Angela Merkel na zajedničkoj konferenciji sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem. Merkel je pomalo ‘omekšala’ svoju retoriku nakon što je početkom meseca oštro odbila bilo kakvu izmenu granica na Balkanu. Očekuje se kako će nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas na sastanku sa svojim evropskim kolegama u Beču i dalje držati taj nemački stav. Svoje sumnje u pitanje granica pokazao je i premijer Plenković.

“Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova ključna je za bezbednost, stabilnost i prosperitet ove dve zemlje ali i celog regiona. Vlada veruje kako bi to trebalo da bude na tragu prepoznavanja nezavisnosti suverenih zemalja unutar njihovih trenutnih granica”, rekao je portparol britanskog ministarstva spoljnih poslova. Neformalni sastanak ministara u petak biće idealna prilika da evropski zvaničnici razgovaraju o ovom prijedlogu, koji je objavljen tokom vikenda dok su mnogi od njih još bili na odmoru. Ni Vučić ni Tači nisu precizirali detalje prijedloga, no regionom već godinama kruže glasine o ‘zameni’ teritorija.

Po zasada najčešćem scenariju deo severnog Kosova, s pretežno srpskim stanovništvom, bilo bi dodeljeno Srbiji. U zamenu za to, područje Preševa na južnom delu Srbije, kojeg većinom naseljavaju Albanci, postalo bi deo Kosova.

“Zabrinuti smo zbog sporazuma koji bi bio baziran na etničkoj podeli. Imamo neke druge etničke grupe koje bi mogle da ‘uskoče'”, naglašava drugi evropski diplomata. Još će jedan reći kako je njegova zemlja “jako skeptična” posebno i zbog potencijalnih posledica za BiH, u kojoj vođe Republike Srpske često spominju ideju priključivanja Srbiji. “Sve je to jako riskantno”, dodaje diplomata. Tri bivša visoka poverenika za BiH protive se ovakvoj ideji i šeficu europske spoljne politike Federiku Mogerini pozivaju da potakne Vučića i Tačija da odbace njihov plan.

Do sada ni jedna evropska zemlja nije pokazala podršku planu, iako je Austrija zainteresovana da odigra ulogu medijatora i pokazala je želju za istraživanjem tog predloga. Zvaničnici iz evropskih institucija kao Johanesa Hahna, pokušavaju da pronađu balans. Ne odbijaju zamenu teritorija već insistiraju kako bi takvu izmenu trebalo da prati i garancija da se ni jedna druga granica u regionu neće izmeniti. Smatraju kako će bilo kakav pokušaj dogovora između Srbije i Kosova potaknuti i niz drugih pitanja koja nemaju veze s granicom, kao što su prava manjina i raznih sporova koji svoje korene vuku i još pre ratnog razdoblja. Neki pak diplomati smatraju kako njihova podrška o zameni teritorija neće biti ni potrebna, jer su uvereni da dve strane neće moći da se dogovore. Prepuštanje teritorija biće teško ‘prodati’ glasačima u obe zemlje, a posebno teško bit će na Kosovu, gde je političko mišljenje podosta podeljeno oko ovog pitanja. Premijer Ramuš Haradinaj pokazao se kao jako oštar protivnik ove ideje.

“To će značiti rat. Otvaranje pitanja koja su već dogovorena, znači i otvaranje prošlosti, a to u našem regionu znači otvaranje rata. Sve ove granice rezultati su tragičnih ratova”, naglašava Haradinaj. ♦