Da li se zapani Balkan nalazi pred ruskom olujom?

Da li se zapadni Balkan suočava sa dolaskom ruske oluje? Svoj pokušaj da odgovori na ovo pitanje Mark Galeoti (Mark Galeotti). Svoj izveštaj Savetu evrope za spoljne poslove počinje podsećanjem na 16. oktobar 2016. godine kada su crnogorska policija i njene službe bezbednosti uhapsile oko 20 Srba i Crnogoraca koje su sumnjičili za pokušaj puča i nameru da ubiju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića.
Među uhapšenima je bio Bratislav Dikić, bivši šef srpske žandarmerije. U predstojećem periodu, ostali, uključujući i dva ruska državljanina, optuženi su za delo koje specijalni tužilac za organizovani kriminal i korupciju naziva „moćnom zavereničkom grupom“. Prema navodima tužioca, Moskva je podržala taj zločin, kako bi sprečila Crnu Goru da se pridruži NATO-u, prenosi Radio Slobodna Evropa.
U skladu sa tim, usledila su upozorenja da će se tokom 2017. godine na Zapadnom Balkanu nastaviti mešanje Moskve, pri čemu Donald Tusk skreće pažnju na “nezdrave spoljne uticaje … i destabilizaciju nekih zemalja”, a potpredsednik SAD-a Majkl Pens poručuje zemljama regiona da Rusija pokušava da ih destabilizuje, podrije njihove demokratije i odvoji ih od ostatka Evrope. Autor ove analize navodi da, međutim, te godine nije bilo dovoljno dokaza o sistematičnoj ruskoj kampanji za potvrđivanje uticaja u regionu. Međutim, iz nekoliko razloga 2018. godina može biti prilično drugačija. Federika Mogerini upozorila je da “Balkan lako može postati jedna od šahovskih tabli u kojoj se može igrati igra velike moći“, a 2016. godina sugeriše da je ta igra već počela. Podseća se da Rusija ima značajnu istorijsku, kulturnu, ekonomsku i političku ulogu u regionu. Srbija, na primer, ostaje ne samo saveznik, već i baza za šire aktivnosti širom Balkana, od sakupljanja obavještajnih podataka do kulturnog informisanja. Kao što je Dimitar Bečev primetio, “Rusija se ne vraća na Balkan jer nikad nije otišla”. Bez obzira na to, uloga Rusije na Balkanu je pokazala slabosti. Čak i Srbija, iako sretna što želi dobrodošlicu ruskim posetiocima i prihvata mlazne avione MiG-29 kao poklon za Dan oslobođenja, se i dalje bavi članstvom u Evropskoj uniji. Unija je nazvala Srbiju, zajedno sa Crnom Gorom, ključnim kandidatom za članstvo do 2025. godine. Srbija mnogo više trguje sa Njemačkom i Italijom pojedinačno nego sa Rusijom, uprkos sporazumu o slobodnoj trgovini između dve zemlje. U izveštaju se navodi i da Srbija ne odobrava uvek ruske napore u regionu. Posle neuspelog crnogorskog državnog udara, koji je organizovan iz Srbije, Nikolai Patrušev, moćni sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije požurio je u Beograd da izgladi situaciju (i da navodno neke predstavnike obavještajnih službi vrati u Moskvu).
Ko je Petrušev? Uloga Petruševa u ruskoj politici prema Balkanu je sve značajnija. Personalizovana, deinstitucionalizovana priroda ruske politike znači da je ruska uprava postala “adhokratija” u kojoj se politika vodi preko pojedinaca koji imaju poverenje Vladimira Putina. U Moskvi je bilo razumevanja za činjenicu da politika prema Balkanu trpi zbog toga što ne postoji jedinstveni, moćni “kustos”. U međuvremenu, Petrušev, bivši šef Savezne bezbednosne službe (FSB) i bliski saveznik Putina koga su karakterisali oštri stavovi, tražio je značajniju ulogu. Kao rezultat toga, krajem 2015. godine ili u prvoj polovini 2016. godine (ruski sagovornici imaju različite informacije), izgleda da ga je Putin imenovao za čoveka Kremlja zaduženog za Balkan. Petrušev nema profesionalne veze sa Balkanom (u FSB-u i KGB-u je bio u suštini domaći politički policajac), niti bilo kakvih ličnih veza. Međutim, njegova snažna uverenja da su se Rusija i Zapad – u suštini, Sjedinjene Države – bavili civilizacijom i političkom borbom u kojoj može biti samo jedan pobednik, izaziva kod njega interesovanje za regione poput Zapadnog Balkana gde se obe strane nadmeću. Zbog toga se obratio Leonidu Rešetnikovu, bivšem visokom zvaničniku u KGB-u i od 2009. godine šefu ruskog Instituta za strateške studije. Rešetnikov se specijalizovao za situaciju na Balkanu, a pri tome je i nacionalista prema opredjeljenju. On se zalagao za to da Balkan predstavlja ključnu potencijalnu priliku za Rusiju. Kada je u oktobru 2016. rekao da je “vreme za Rusiju da se vrati na Balkan”, to je učinio uz punu podršku Petruševa. Na kraju krajeva, avantura u Crnoj Gori nije mogla biti učinjena bez odobrenja Petruševa – i njegove spremnosti da ideju predstavi Putinu.
Pokušaj državnog udara nije uspeo. Crna Gora se pridružila NATO-u, Petrušev je bio prisiljen da ode u Beograd i izvini se, a Rešetnikov je izgubio poziciju direktora ruskog Instituta za strateške studije. Međutim, ovaj neuspjeh nije dovodio u pitanje ambicije Rusije na Balkanu. Umesto toga, kako mi je rekao jedan bivši službenik predsedničke uprave, to je jednostavno dokazalo da je ono što je potrebno strategija, a ne samo oportunizam “.
Galeoti navodi da izvori u Moskvi očekuju da sveobuhvatna strategija za Balkan bude centralna tačka preko koje će Patrušev održati ili ojačati svoj položaj. Ova strategija ima za cilj da podrži ruski stožer u jugoistočnoj Evropi. Autoritarni preokret i frustracija turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sa EU i Sjedinjenim Državama otvorili su nove mogućnosti za saradnju, čak i ako je Turska jedva pouzdani saveznik. Erdoganova privrženost “neo-otomanskoj” podršci koja dolazi od susednih zemalja uznemirila je države EU. Turske investicije u rudnike na Kosovu, kao i podrška autoputu Sarajevo – Beograd i sporazum o slobodnoj trgovini sa Bosnom, mogu imati samo ekonomski aspekt. Međutim, oni doprinose strahu među nekima u regionu da Ankara ima širu političku agendu. Moskva – istorijski protivteg Osmanlija u regionu – može da profitira na tome. Konačno, Moskva će takođe iskoristiti slabosti EU u regionu. Odluka EU da zasebno tretira balkanske države u smislu njihovog članstva, dovela je do podele. Kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, na primer, tvrdi da davanje prioriteta Srbiji povećava strahove i može dovesti do favorizacije odnosa sa Rusijom: “Beograd je puno iskoristio to što je igrao na kartu alternative – a to su Moskva i Rusija.”
U izvještaju Evropskog saveta za spoljne poslove ocenjuje se i da je Balkan veoma različit, a zemlje se bore sa korupcijom i nemaju zrele upravljačke strukture. Balkan je takođe geografski i kulturno blizak zapadnoj Evropi, a čine ga i NATO i EU članice. On ima geopolitički značaj za Zapad. Autor podseća da je u prethodnom izveštaju pod nazivom “Kontrolni haos”, razvio model koji može da predvidi ruske namere zasnovane na institucionalnoj snazi nacije i njenom stepenu afiniteta ili ranjivosti prema Rusiji. Navodi da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju nisku institucionalnu snagu, a Srbija ima visok stepen afiniteta, a kod ostalih zemalja to je na srednjem nivou, dok je u Albaniji i na Kosovu taj afinitet na marginama. Ruske opcije za Albaniju i Kosovo su ograničene. Kosovo se instrumentalno koristi, bilo kao mamac za bližu saradnju drugih naroda ili način da se napravi neki nestašluk. Oslanjanje Beograda na podršku Moskve kada je reč o statusu Kosova daje moć Rusima. Ovo je bilo vidljivo tokom nedavne posete Sergeja Lavrova Beogradu, kada se premijerka Srbije Ana Brnabić zahvalila na “principijelnom stavu Moskve o nepriznavanju Kosova” i kada je predsednik Aleksandar Vučić potvrdio da Srbija neće uvesti sankcije Rusiju. Nasuprot tome, Albanija može da ponudi nekoliko prilika za Moskvu. Ovo izgleda kao realna mogućnost s obzirom da je ministar inostranih poslova Ditmir Bušati eksplicitno Albaniju u Vašingtonu označio kao “bastion protiv uticaja Rusije u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hrvatskoj”. Autor smatra i da Moskva ima tri cilja – preuzimanje uloge regionalno moćnog igrača, zaustavljanje širenja NATO-a i iskorišćavanje potencijalne ekspanzije EU.
Moskva nastoji da u potpunosti iskoristi tri klasične strategije: zavadi pa vladaj, pridobijanje elite i iskorištavanje nerealnih očekivanja. Kada je reč o prvoj, u izvještaju se podseća da su istorijski, politički, etnički i ekonomski rivaliteti prisutni širom Balkana, od neugodne podele Bosne na tri strane do zaoštrenih odnosa Srbije i Kosova. Prema rečima zaposlenih u ruskom ministarstvu inostranih poslova, “puno je mogućnosti za nas da ih sukobljavamo i iskreno ne moramo mnogo da radimo”. Na primer, Moskva nastoji da razvije svoju ulogu u regionu kao partner za borbu protiv terorizma. Prema rečima jednog zaposlenog, koji je prisustvovao sastanku između zamenika ruskog ministra inostranih poslova Olega Siromolotova, koji je odgovoran za saradnju u borbi protiv terorizma i zamenika ministra inostranih poslova Branimira Filipovića, u oktobru 2017. godine Moskva se poigravala “odbijanjem” Evrope da prizna “legitimnu zabrinutost Beograda” zbog terorizma sa Kosova i muslimana sa Bliskog istoka.
Rusi su već pokazali da su srećni što podržavaju samozainteresovane klike koje se bore protiv međunarodnog pritiska, poput VMRO DPMNE-a u Makedoniji do, kako kaže autor, Dodikovih separatista u problematičnom regionu Republike Srpske. Dodik će se verovatno ponovo kandidovati na izborima u oktobru, Rusi su ga podržali i podstakli, i to ne samo preko šest sastanaka sa Putinom od 2014. godine. On ostaje bliski saveznik i potencijalna imovina. Kada je reč o iskorištavanju nerealnih očekivanja, u Moskvi veruju da se u narednim godinama pružaju velike mogućnosti za populističke partije i ruske nestašluke.
Autor očekuje da će Moskva nastaviti propagandnu kampanju u cilju kočenja između Zapada i zemalja regiona, ali i eksploatacije pukotina u regionu. Ona će i dalje podrivati lidere i pokrete koji podržavaju orijentaciju prema EU. To može podstaknuti ruska preduzeća da se direktno presele u lokalno medijsko okruženje, ali će, na osnovu svojih praksi na drugim mestima, pre potražiti podršku i podsticati korisne lokalne inicijative. Takođe će verovatno proširiti svoje napore da se poveže sa formalnim institucionalnim, društvenim i političkim saveznicima i da stvori odbačene “hibridne aktere”.
U Crnoj Gori, na primer, Moskva se nada da će koristiti savez između lokalnih pravoslavnih slavofila, paravojne “Balkanske vojske” i motociklističke bande ruskih Noćnih vukova. Osim toga, prema procenama makedonske bezbednosne službe, ruska ambasada i obaveštajne strukture, koje često rade iz Srbije, nisu samo tajno podržavale paravojne jedinice tamo, već su osnovale i oko 30 makedonsko-ruskih “prijateljskih udruženja” i otvorile ruski kulturni centar u Skoplju. Ruske medijske operacije na Balkanu takođe se šire. Agencija Sputnjik posluje u Beogradu od 2014. godine i ima nesrazmeran uticaj u Republici Srpskoj u Bosni.
Moskva je pokušala da pruži pomoć kroz finansiranje novinskih redakcija sa odgovarajućim političkim stavovima, poput onih albansko orijentisanih u Makedoniji. Kako promeniti brzinu na Balkanu? U zasebnom poglavlju autor daje preporuke koje mogu pomoći da nova strategije Evropske Unije dobije na značaju, odnosno pomogne u suprotstavljanju ruskom mešanju u regionu:
– Smatrate da je potrebna samo jedna strana da se započne nova “Velika igra”. S vremena na vreme sagovornici EU naglašavaju da ne vide Zapadni Balkan kao arenu geopolitičke konkurencije sa Moskvom. Pogrešno. Kremlj region vidi upravo tako i pokušava da iskoristi sve mogućnosti. EU se može odlučiti za okretanje leđa i jednostavno se nadati da sve dobro funkcioniše, ali ako je tako, mora to da učini s punim saznanjima da je to njen izbor, bez obzira da li se radi o prioritetima ili principima.
– Upravljanje je novi ratni domen, a “stabilitokratije” (zemlje sa stabilnim političkim sistemima sa autokratskim tendencijama) nisu saveznici, već plaćenici. Režimi koji odlučuju da su pro-zapadni na osnovu analize troškova i koristi, lako bi mogli promeniti svoje opredeljenje ako se ta ravnoteža pomeri u budućnosti.
– Zemlje moraju da imaju razloge zbog kojih odbacuju ruski novac. Rusija nije ključni ekonomski partner bilo koje zemlje regiona. Na primjer, čak i Srbija šalje 5,4 odsto svog izvoza u Rusiju, naspram 15 procenata u Italiju i 13 procenata u Nemačku. Evropa treba da uloži napor u pružanju pozitivnih alternativa, od pružanja većih garancija potencijalnim investitorima do nagrade onoj Vladi koja uvede veću transparentnost u svoj finansijski sistem.
– Odlučite ko koga krije. Obezbeđivanje finansijskih alternativa Rusiji možda ne predstavlja privlačnu opciju za EU koja se već suočava sa mnogim sličnim zahtevima.
Ako je EU iskreno zainteresovana za ekspanziju, ona mora da prepozna konkurenciju i učiniti eksplicitno ono što Moskva ne može.
– Inteligencija je vrlina, a kontraobaveštajna služba potreba. Kao što je rekao viši zvaničnik obavještajne službe jedne od država članica EU, “teško možemo da osporimo ruske napore tamo kada znamo malo više od onoga što naše ambasade nalaze u lokalnoj štampi.”
Autor ima preporuke i za zemlje regiona: – Pazite se stranaca koji nude slatkiše. Nacije moraju dugoročno da razmišljaju i budu sigurne da su implikacije prihvatanja stranog novca benigne ili barem podnošljive. U bliskoj budućnosti je jasno da Moskva aktivno koristi investicije i pomoć za političke ciljeve – i pokušava da isključi alternativne izvore finansiranja i podrške – a na duži rok to može važiti i za Peking.
– Tražite partnerstvo sa EU, ne samo podršku. Mnogi u regionu se osećaju izneverenim na Zapadu. EU ih je zaista previše zanemarila. Ljudi iz regiona treba da angažuju EU tako da ne može ponovo da se povuče.
– Naučite da je domaća bezbednost ključna. Glavni izazovi za region – uprkos opasnostima u vezi sa Srbijom i Kosovom, ne dolazi od spoljnih već unutrašnjih pretnji. U tom cilju, zemlje regiona moraju da povećaju svoju domaću bezbednost ne samo trošenjem više na kontrolne strukture već i izgradnjom državnog legitimiteta. Sve u svemu, izazov leži i u očekivanjima i u praktičnosti. Iako postoje višegodišnje poteškoće održati zapadni Balkan dovoljno visoko na listi prioriteta i u Evropskoj komisiji i u državama članicama, opšte je shvatanje da je region važan. Ujedno, zemlje u regionu cene političke, ekonomske i ponekad bezbednosne prednosti koje nosi članstvo u EU ili bar bliži odnosi sa Briselom. Bez obzira na to, nedostatak pažnje od strane EU i nespremnost za usvajanje teških odluka stvorili su političke prostore u koje se Moskva uvukla. Evropa mora da prepozna ovaj izazov i ozbiljno da se usredsredi na Balkan, što znači i veću pažnju i veću rigoroznost. Isto tako, zemlje regiona moraju shvatiti da je ruska pažnja u velikoj meri oportunistička i maligna, odnosno pokušaj da ih iskoristi da vrše pritisak na Zapad i samim tim predstavljaju izazov koji zahteva ozbiljnije reforme.(rse)♦

DANAS

Double Column Posts Subtitle

POSLE PROVEDENE NOĆI U SKUPŠTINI: Maja ponižava opoziciju

Ranka Čičak Opozicioni poslanici su noćas u Skupštini održali sedam konferencija za novinare. Na jutrošnjoj su se zahvalili svima koji su ih pratili. Zadovoljni su, jer misle da su krenuli...

AMBASADOR SAD FILIP KOSNET: Vojska „pozitivan korak za Kosovo“

  Novi američki ambasador u Prištini Filip Kosnet izjavio je juče da je „evolucija“ Kosovskih snaga bezbednosti (KBS) u vojsku „pozitivan korak za Kosovo“ i dodao da je „više nego...

SKUPŠTINA SRBIJE: Opozicja potrošila vreme – ostali samo poslanici pozicije!

Ranka Čičak Danas u Skupštini Srbije nije bilo gužve, jer je opozicja potrošila svoje vreme pa su se za reč javljali samo poslanici pozicije. Zato je odmah u oči pala...

BEOGRAD: Ministarski sastanak o ekologiji

  Ranka Čičak U svetu se Balkan opisuje kao kraj sa najčišćom prirodom. Ipak u statistikama gradovi na zapadnom Balkanu imaju najzagađeniji vazduh. Zagarđene su i vode, a plastične kese...