Povodom Dana Svetog Save: predlog za razmišljanje o jeziku i nama

Ranka Čičak

U Ministarstvu kulture, povodom Dana Svetog Save, juče, 26 januara, predstavljen Proglas o stanju pismenosti nacije.

Potpisnici Proglasa su Vladan Vukosavljević. ministar kulture i informisanja Srbije, Dr Dane Malešević, ministar prosvete i kulture Republike Srpske, Akademik Predrag Piper, sekretar odeljenja za jezik i književnost SANU, Prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Prof. dr Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Prof. dr Dušan Ivanić, predsednik UO Zadužbine „Dositej Obradović“, Prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik UO Vukove zadužbine, Prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika i Prof. dr Jelica Stojanović, predsednik Društva članova Matice srpske u Crnoj Gori.
Vladan Vukosavljević, aktuelni ministar kulture i informisanja ovim povodom rekao da “U susret nacionalnom prazniku prosvete i kulture, koje oličava Sveti Sava, kao i najavljenoj Deklaraciji o opstanku srpskog naroda, misli su nam usmerene i na jezik kojim govorimo i pišemo, što je i bila jedna od ključnih briga našeg prvog prosvetitelja i pisca, upućujemo javnosti predlog za razmišljanje o jeziku i nama”:

“Jezik nas oličava i kao pojedince i kao narode. To su znali i naši daleki prethodnici koji su očuvali i razvili srpski jezički kapital, u razdobljima kada nisu mogli da grade zadužbine i tvrde gradove, kada je granica opstanka bila u jeziku i predanju u jeziku pohranjenom. Jezik je iskaznica ne samo prava i slobode i zajedničkih svojstava jedne kulture, nego i slika prilika u kojima živimo. Šta nam današnji jezik govori o nama?
U javnom prostoru vrednost reči se umnogome gubi, lepota još i više. U površnoj brzini naših savremenih života, reči se rasipaju, često ne služe ničemu, samo su deo opšte, uvećane buke. Tako je na ulici, u masovnim medijima u kojima osnovni smisao ljudske komunikacije postaje glavni gubitnik. Sve brane popuštaju, reči kuljaju, niske i psovačke, reči zatrovane i bezobzirne. A nasledili smo, ipak, dostojniji jezik.
Ima još stvari važnih, ali jezik je tema temeljna, mnoge druge teme od jezika zavise. Pitanje očuvanja ćirilice, po kojoj nas prepoznaju, neizostavni je deo ove temeljne teme.
Bilo je upečatljivo videti, širom Srbije i Srpske, kako se dočekuju programi akcije „Negujmo srpski jezik“. Mimo svih velikih reči, videlo se koliko se i stari i mladi naprosto raduju svome jeziku, osećajući da pitanje jezika nije samo jezičko pitanje, nego pitanje održanja i razvitka. S jezikom smo neko i nešto, bez jezika nismo ništa. Ni pojedinačno, ni zbirno.
U razdoblju brzih i banalnih ekranskih obaveštenja, još bolje poimamo vrednost onoga što je prosejana umetnost reči. Zato se dobra knjiga ukazuje kao spasonosna barka u globalnoj stihiji što nagriza i odnosi sve baštinjeno i vredno iz naših života. Vratiti se knjizi i čitanju, kao nalogu opstanka, u sebi i među drugima.
Kao i ranije, seme opstanka je u svetskoj i domaćoj književnoj baštini, u začetnom Savinom slovu, Dositejevoj umnoj otvorenosti i srpskom (Vukovom) narodnom pesništvu, u Andrićevoj mudroj meri i književnom bezmerju Crnjanskog, u Popinim lirskim zagonetkama, u opominjućim prizorima Novice Tadića. Lik ovog naroda i dalje najpotpunije prikazuju naši veliki pisci, i Njegoš i Jakov Ignjatović, i Laza Kostić i Simo Matavulj, Jovan Dučić i Bora Stanković, Petar Kočić i Isidora Sekulić, Grigorije Božović, kao i Meša Selimović ili Dobrica Ćosić. I ne samo oni.
Dakle, razmišljajmo o jeziku i o nama i delujmo u korist jezika i nas samih. Koliko ko može, zna i oseća.
O Savindanu 2018. godine,♦