Skupština Srbije: Kako srediti obrazovni sistem Srbije?

 

Ako je suditi po dosadašnjim diskusijama ministra kulture Mladena Šarčevića i poslanika pozicije koji ga podržavaju, mali migranti će ostati u učionicama sa našom decom. Ostali su poslanici zamerili što se danas objedinjeno govori o dva predloga zakona – o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i o visokom obrazovanju.

Vojislav Šešelj kaže da je sramotno od parlamentarne većine što je danas nadglasala opoziciju i nametnula zajedničku raspravu ova dva zakona. Pitao je ministra Šarčevića šta mu to znači tremin celoživotno učenje, koji se našao u zakonu:
-Morali bi imati među vašim pomoćnicima nekoga zaduženog za stilistiku i kulturu govora…
Primetio je i to da se uči iz najrazličitijih udžbenika i da je to opasno po znanje učenika:
-Mi moramo da se vratimo na sistem unificiranih udžbenika.To su Dosmanlije posle petooktobarskog mafijaškog puča potpuno ukinule. Omogućile su svima da pišu udžbenike, pa imamo konkurtenciju ne na osnovu kompetentnosti, već na osnovu snalažljivosti. Potkupljuju se nastavnici da koriste određene udžbenike, pa se čak i stranci pojavljuju kao izdavači. Hrvati su kupili BIGZ ovu izdavačku kuću i štampariju i pojavili se kao jedan od najvećih izdavača naših udžbenika. Privatnici ostvaruju na udžbenicima veliki profit.
Šešelj predlaže slobodan upis na sve fakultete i škole, a odlučno je protiv azilanata:
– Mi smo protiv toga da se oni uključuju u već postojeće razrede naših osnovnih i srednjih škola jer tako obezvređuju rad naših nastavnika i ceo obrazovni proces. Ne može neko ko ne zna srpski da prati nastavu. Ako nastavnik njemu, na nekom drugom jeziku, obraća veću pažnju, onda zapostavlja naše učenike. Ako treba, neka im se organizuju posebna odeljenja. Neka im bude nastava na engleskom i neka to finansiraju UN, a ne mi od svoje sirotinje. Zbog toga podržavam roditelje koji štrajkuju. Mi smo nekada imali mnogo đaka i studenata iz nesvrstanih zemalja. Oni su morali godinu dana da uče srpski, pa su se tek onda uključivali u nastavu.
Diskusija Sandre Rašković o autonomiji univerziteta i ugrađivanju Aleksinog zakona, pala je u senku u trenutku kada je rekla:
– Trenutak samo, da izađe Šešelj, pošto je on navikao valjda da bude na farmi i u psihijatrijskoj bolnici, pa se tako ponaša i ovde pravi isto.
Izlazeći, Šešelj je čuo šta je rekla, pa je prostački opsovao i otišao.
Branka Stamenković je posle Raškovičeve dobila reč i tražila od predsedavajućeg opomenu za Šešelja. Onda se javila Vjerica Radeta tvrdeći da neki poslanici koji nisu ni do kolena Šešelju pokušavaju da ga vređaju:
-Znate, oni imaju kompleks Šešelja. Jer, ono što je on uradio u svom životu, oni ne mogu ni da sanjaju. Čak i titulama o znanju i onim čime se kite na osnovu delovanja oca njihovog (Mislila je na Jovu Raškovića).
Zoran Živković poručio je ministru Šarčeviću da će imati problema s protestima roditelja u Zemunu, koji već nekoliko meseci traže da se vrati smenjeni direktor osnovne škole “Svetozar Miletić” – Miroljub Mosurović:
-Vi ste rekli svoj stav, ali niste promenili stav roditelja.Kada će to biti rešeno – Hoćete li da pozovete neke specijalne jedinice da one to reše ? Mislim da reba da uradite nešto što bi vas vratilo na pozitivnu stranu istorije, a to je da proverite i obelodanite sve lažne diplome..
O kredibilitetu privatnih skola govorio je i BoškoObradović:
-Naša tri poslednja ministra prosvete dolaze iz privatnog obrazovanja.Ti kadrovi iz privatnog obrazovanja su ravnopravniji od onih iz društvenog. Iz privatnog obrazovanja dolaze Žarko Obradović, Srđan Verbić, Mladen Šarčević, pa i predsednik Odbora za obrazovanje- Muarem Zukorlić. Jasna je sprega između vlasti, privatnog obrazovanja i Soroševih kadrova još od 2.000 godine.Problem je i to što neki svu vlast žele da imaju u svojim rukama. Počevši od Aleksandra Vučića, medijskog tajkuna Željka Mitrovića, do Mladena Šarčevića. To je zapravo glavni problem ova dva zakona. Vama je najvažnije da se brinete o migrantima. A to kako žive naši đaci i prosvetni radnici, baš vas briga. U Šidu ste u ovom trenutku u 4 osnovne škole upisali 91 đaka migranta. Ko njima brani da se obrazuju u privatnim centrima. Ali, da se nameću na silu u naš domaći obrazovni sistem, to nema smisla. Protestvuju svi roditelji u Šidu, a vi to krijete. ♦