PKS: Siva ekonomija pod snažnim udarom države!

 

I Komora protiv sive ekonomije: Marko Čadež
U  sivoj ekonomiji  je stanje  bolje od onoga  od pre tri godine. Posle usvajanja  akcionog plana sa 60 konkretnih mera, sada se preduzima mera po mera, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež

Ranka Čičak

POSLE sastanka Saveta mešovitih  komora, predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež,  je rekao da je zadovoljan  sto se ova organizacija širi:

-Danas smo razgovarali o   aktivnostima  Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu i o sivoj ekonomiji . Usaglašavamo se i oko  Zakona o privrednim društvima.  U  sivoj ekonomiji  je stanje  bolje od onoga  od pre tri godine. Posle usvajanja  akcionog plana sa 60 konkretnih mera, sada se preduzima mera po mera. Privredna komora se uključuje u pravljenje akcionih planova inspekcije  za različite proizvode. To su kafa, pića  i drugi proizvodi gde se tačno vidi šta treba uraditi da  inspekcija dobro funkcioniše. Svi privrednici treba da prijave  svojoj  komori ako znaju  za nelojalnu konkurenciju koja pored njih proizvodi, a ne plaća porez. Znam da privrednici ne mogu da budu policajci, ali mogućnosti inspekcija su takve, da bi im ova pomoć dobro  došla.  Mi to posle prosledimo  inspelkciji, tako da  zna gde treba da ode. Mi na terenu imamo 16 regionalnih komora.

Na pitanje Balkanekspresa  koja zemlja u regionu ima najveću sivu ekonomiju, Marko Čadež kaže da smo mi negde u sredini:

-Slovenija i Hrvatska su članice EU. Albanija uvodi neke mere protiv rada na crno, ali joj je udeo sive ekonomije u privredi još  ogroman. Makedonija  je  imala akcioni plan  za suzbijanje sive ekonomije i radi na tome. Siva ekonomija je zajednički problem u celom regionu. Svi mi gledamo kako su zemlje  EU s tom nevoljom izlazile na kraj i pokušavamo da iskoristimo to iskustvo.

Čadež kaže da je u ovom trenutku 9 posto manji broj odjavljenih  preduzetnika. Ranije je bio slučaj da su  se mnogi odjavljivali, pa nastavljali u sivom delu poslovanja, kako bi izbegli kontrolu.

Ministarka državne uprave i lokalne samourave, Ana Brnabić pohvalila je komunikaciju između Vlade Srbije i privrednika preko privrednih komora:

– Što se tiče sive ekonomije, Srbija je na dobrom putu. U decembru 2015 godine mi smo po prvi put  dobili akcioni plan za borbu protiv sive ekonomije, tako da konačno imamo mere koje možemo da preduzimamo i  da pratimo efekat tih mera. Taj nacionalni akcioni plan ima 68 konkretnih mera protiv sive ekonomije. Moje ministarstvo ima u svom polju rada dve važne mere. Prva i najvažnija je  primenjivanje inspekcijskog nadzora. Zakon o inspekcijskom nadzoru je  kičma borbe protiv sive ekonomije. On je  uveo neke stvari kojih ranije nije bilo. Recimo, uveo je kontrolu nadzora i neregistrovanih privrednih subjekata. Ranije se moglo kontrolisati samo registrovane, pa su mnogi bežali u sivu zonu i nastavljali da rade. Prvi rezultat primene  ovog zakona je  povećani broj registrovanih za 15 posto. Broj odjavljenih smanjen je za 9 posto. Zakon je uveo i koordinaciju svih inspekcijskih službi. Ona se nalazi u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na republičkom nivou rade 42 inspekcije. Za njih su i dalje zadužena  resorna ministarstva, ali je  koordinacija  u mom Ministarstvu. Koordinacionu komisiju za inspekcije vodi državni sekretar ministarstva. U komisiji su predstavnici svih inspekcija. Uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj mi smo potpisali ugovor da dobijamo i ceo tim, koji će raditi puno radno vreme na podršci komisiji. Uz to imamo i jedinstvenu informacionu platformu E inspektor, koja privredi pokazuje šta inspekcije rade i ima softver za analizu rezultata. Biće uloženo 1,6 miliona evra u sistem E inspektor.

Ministarka Brnabić kaže da je fiskalna lutrija jedna od 68 mera protiv sive ekonomije. Ona je eduktivna i pruža mogucnost Vladi da sa građanima razgovara o sivoj ekonomiji.U protekloj fiskalnoj lutriji stiglo je 8 ipo miliona koverata sa 85 miliona fiskalnih računa.Oko 45 posto građana Srbije je ucestvovalo u ovoj lutriji. Zanimljivo je da je u sektoru trgovine, gde je najveća siva ekonomija samo u januaru obuhvat fiskalizacije skočio za oko 80, 5 posto. To je korisno u situaciji kada  8 miliona dinara dnevno odlazi u sive tokove. Ukupan broj radnika  na crno je od 2015 do 2016 godine iznosio 34.047, a  sada je već u legalne tokove prešlo 27.683 radnika. To je 81,3 posto.

Uskoro kreću i prekvalifikacije za IT sektor. Za test fazu   ide  sto polaznika. Prijavilo se 8.902 kandidata. Prvu fazu obuke prošlo je 6.600 kandidata na on lajnn testiranju. Od njih je odvojeno 200 najboljih, koji  su u Beogradu, Nišu i Novom Sadu imali test, pa je izabrano 100 najboljih za test fazu.

Prekvalifikacija će trajati između 3 i 4 meseca. Čim se  zaposle ovih prvih 100 kandidata,ide se na novu prekvalifikaciju još  900 ljudi koji su prošli prvu fazu obuke. Zanimljivo je da ankete pokazuju da  je samo ove godine IT kompanijama potrebno oko 3.000 ljudi koji nemaju fakultetske diplome, ali su završili prekvalifikacije. Njima je posao odmah obezbećen. ♦

Next Post

Trebinje: tužba protiv Gotovine zbog ratnog zločina!

sri apr 12 , 2017
POLICIJSKA uprava Trebinja dostavila je Tužilaštvu Bosne i Hercegovine izvještaj protiv osobe A.G zbog postojanja osnova sumnje da je počinila […]

DANAS