Posle eksplozije u beogradskom Grmeču 1995.godine

 

Vladimir Vukčević, koji je godinama otezao postupak i čak zahtevao od istražnog sudije da celi slučaj stavi pod pečat državne tajne “zbog ratnog stanja” (iako 1995. nikakvog ratnog stanja nije bilo u Srbiji), postao je glavni tužilac za ratne zločine


vladimir VukčevićEVROPSKI sud za ljudska prava, jednom presudom vratio je u fokus gotovo potpuno zaboravljeni slučaj pogibije 11 radnika u fabrici Grmeč 1995. godine.

Taj sud je presudio u korist Mihaila Mučibabića, koji je tužio Srbiju jer nije sprovela adekvatnu istragu povodom smrti njegovog sina Vojislava, inženjera u Grmeču.

Već više od 21 godine je prošlo – 11 poginulih, 11 ranjenih, a niko odgovoran. Sve do sada – za početak, kriva je država Srbija jer je istraga posle eksplozije bila neefikasna. To je za novinara Dejana Anastasijevića bila jedna od najmučnijih priča koje je napisao – dobro se seća da je na čelu istrage bio Vladimir Vukčević.

“Znači, on je nekoliko godina vodio taj predmet čineći apsolutno sve da se ne sazna ni šta je puklo ni zašto je puklo. Na kraju je odustao, a obrazloženje je bilo skandalozno – da sve što je vezano za Grmeč, to piše u njegovoj odluci, je došlo od državnog vrha pa stoga nema svrhe voditi istragu. To je onako potpuno strašno”, priča Anastasijević.

A državni vrh su bili Slobodan Milošević i Jovica Stanišić, kaže Anastasijević, a raketno gorivo se tajno proizvodilo po nalogu Državne bezbednosti Srbije u fabrici koja nije bila tome nemenjena.

Prećeno je i njemu i porodicama, pa su mnogi odustajali od pravde. Jedino je Mihailo Mučibabić “išao” do Strazbura.

Vladimir Vukčević, koji je godinama otezao postupak i čak zahtevao od istražnog sudije da celi slučaj stavi pod pečat državne tajne “zbog ratnog stanja” (iako 1995. nikakvog ratnog stanja nije bilo u Srbiji), postao je glavni tužilac za ratne zločine.

Vukčević, kaže da se kompozitno raketno gorivo proizvodilo u Grmeču, ali posle radnog vremena i to je radila jedna grupa ljudi.

On je demantovao da je kompozitno raketno gorivo koje je proizvođeno u Grmeču izvoženo u Irak, za Sadama Huseina, ali je kazao i da je državna tajna zbog čega je ono proizvođeno:

Dok god se ne skine oznaka tajne, to je tajna. Ja sam saslušao i Jovicu Stanišića. Služba državne bezbednosti nije bila nosilac posla, ona je pazila da se ne desi diverzija ili sabotaža“.

Vukćević smatra da se odluka Evropskog suda o tome da nije izvršena delotvorna istraga tiče pre svega dužine trajanja postupka i naglašava da niko ne može da kaže da je on nešto uradio mimo zakona i ističe da u to vreme na njega niko nije vršio pritisak.

Tvrdi i da nikada nije zataškavao ništa.

Cela ekipa koja je radila znala je šta radi, bila je svesna rizika i preuzela rizik. Ja sam kao tužilac i istražni sudija saslušali smo sve relevantne činioce koji su se pojavili u toj operaciji, obavili smo tri veštačenja i na nesumnjiv način utvrdili da je do eksplozije došlo isključivo nepridržavanjem tehnološke discipline. Na prvom mestu gospodina Vojislava Mučibabića koji je rukovodio tom operacijom“, kaže Vukčević.

On ističe da su sve porodice stradalih obeštećene, pa i porodica Mučibabić koja je to odbila. Dodaje i da je otac Mučibabića sve vrijeme pokušao da dokaže da je neko drugi kriv za eksploziju.(izvor N1TV)♦