Srbija se oštro suprostavlja prijemu “Kosova” u članstvo UNESKO -a

Republika Srbija neće priznati nezavisnost „Kosova“ i boriće se za očuvanje nacionalnog, duhovnog i kulturnog bića srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, navodi se u saopštenju  državnog vrha Srbije

drzavni-vrh_
foto Beta
Info: Press Predsednika

NA DANAS održanom sastanku, kome su prisustvovali predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić sa savetnicima, predsednik Vlade Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministri Nebojša Stefanović, Bratislav Gašić i Nikola Selaković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, patrijarh srpski gospodin Irinej sa članovima Svetog Sinoda SPC i predsednik i predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, Vladimir Kostić, doneti su i usaglašeni sledeći zaključci:

Sve institucije i državni organi Republike Srbije oštro se suprotstavljaju prijemu „Kosova“ u članstvo Unesko i pozivaju članice Izvršnog saveta i Generalne konferencije pomenute međunarodne organizacije da zahtev „Kosova“ i zemalja koje taj zahtev podržavaju odbiju i odbace. Srpske crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji pripadaju baštini u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve i Republike Srbije, i svako otimanje te baštine značilo bi nedvosmisleno ugrožavanje opstanka najznačajnijih religijskih, kulturnih i istorijskih spomenika srpskog naroda, ali i evropskog i svetskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, ali i srpskog stanovništva koje i dalje živi na tom području.
Republika Srbija neće priznati nezavisnost „Kosova“ i boriće se za očuvanje nacionalnog, duhovnog i kulturnog bića srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Istovremeno, svesni teške realnosti na terenu, a posebno zbog pogleda u drugačiju i bolju budućnost kako za Srbe, tako i za Albance na Kosovu i Metohiji, država Srbija, Srpska pravoslavna crkva i SANU smatraju da je neophodno sve probleme rešavati na miran način i uz dodatne napore za uspostavljanje boljih odnosa sa Albancima. Podrška stvaranju Zajednice srpskih opština kao instrumenta zaštite kolektivnih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji biće jedan od prioriteta državne politike u narednom periodu.
Srpska država nastaviće svoj put ka članstvu u Evropskoj uniji, uz održavanje i unapređenje tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama. Takođe, dijalog u Briselu između Beograda i Prištine trebalo bi da se nastavi, a srpska Vlada i njena delegacija imaju punu slobodu, u okviru Ustava Republike Srbije, da donose kompromisna rešenja, kojima bi Srbi i Albanci trasirali bolju saradnju i zajednički život u budućnosti.
Posebno je razmatran položaj Srba u celom regionu, potvrđena odgovornost i posvećenost Srbije dobrobiti Srba izvan Srbije, i posebno je istaknuta potreba još veće i značajnije saradnje i konkretizacije specijalnih i paralelnih veza koje Republika Srpska ima sa Srbijom, kako na polju, razvoja ekonomskih odnosa i infrastrukturnih projekata tako i u sferama kulture, umetnosti i sporta.
Svi organi i institucije Republike Srbije, u jeku migrantske krize i destabilizacije regiona, prepoznaju regionalnu saradnju, stvaranje boljih i viših oblika zajedništva i kooperacije sa drugim zemljama u regionu kao vitalni državni i nacionalni interes. Srbija će dati aktivan doprinos tome da mir i ekonomski prosperitet u našem regionu postanu glavne teme, umesto političkih zađevica.
Svi prisutni su se saglasili da je potrebno da u društvu vlada otvoren, kontinuiran dijalog o ključnim nacionalnim pitanjima, da ne postoje tabu teme i da je postojanje različitosti dokaz srpske tolerantnosti, srpske otvorenosti i srpske snage.
Po usaglašavanju osnovnih elemenata politike koju moramo da vodimo, potrebno je postići najviši stepen akcione sabornosti i jedinstva u sprovođenju politike oko koje su se saglasili najviši državni organi, Srpske pravoslavne crkve i SANU.♦