Sutra Međunarodni Parking dan – u Beogradu po treći put

Cilj sutrašnje akcije je da se pokrene razgovor sa stanarima blokova 21 i 22 i da se razmotri da li je bila moguća alternativa sadašnjoj izgradnji parkinga na zelenoj površini koja deli Bulevar Zorana Đinđića

Info: Beogradska biciklistička inicijativa

SUTRA, 18.septembra od 15 do 18 časova u Bulevaru Zorana Đinđića isped Opportunity/Hypo banke na jednom parking mestu biće organizovan međunarodni Parking dan. U pitanju je manifestacija koja se održava u svim svetskim metropolama, a u Beogradu po treći put.

Toga dana aktivisti u gradovima zauzmu po jedno parking mesto, prekriju ga busenjem trave, biljkama i donesu stolice, stolove i suncobrane. Ideja je da se pokaže koliko nam zelene površine sve više nedostaju, jer povišeni stepen motorizacije diktira širenje automobilske infrastrukture.
Cilj sutrašnje akcije je da se pokrene razgovor sa stanarima blokova 21 i 22 i da se razmotri da li je bila moguća alternativa sadašnjoj izgradnji parkinga na zelenoj površini koja deli Bulevar Zorana Đinđića.
Ovaj potez gradskih vlasti prethodio je Evropskoj nedelji mobilnosti kojom se sugeriše da se veća pažnja posveti pešačenju, biciklima i javnim prevozom, odnosno kombinaciji ovih vidova prevoza, a sve pod sloganom “Do the right mix.” To je ujedno i politika mobilnosti o kakvoj sve češće govore i gradonačelnik i gradski arhitekta. Ipak, sledeći parolu “Do the right mix” Parking servis i Sekretarijat za saobraćaj su zapravo počeli sa pretvaranjem zelene površine u Bul. Zorana Đinđića u parking za privatne automobile. To naravno ne čudi. Grad Beograd i preduzeća pod njegovom jurisdikcijom deklarativno se zalažu za održive vidove transporta ali u realnosti rade sve da stimulišu korišćenje privatnih automobila.
Tako za pomenuti parking na sajtu JKP Parking servisa možemo pročitati da “Postojećih 1.077 parking mesta duž Bulevara Zorana Đinđića trenutno ne zadovolјava potrebe korisnika, a veliki broj nepropisno parkiranih vozila ometa normalan tok saobraćaja. Dodatni problem predstavlјa i nedostatak parking prostora za novoizgrađene administrativne, komercijalne, sportsko-rekreativne i poslovne objekte na ovoj lokaciji. Izgradnju velikog broja poslovnih objekata, nisu pratila adekvatna rešenja investitora po pitanju parkiranja, tako da gotovo sva ulična parking mesta, zauzimaju zaposleni i posetioci, koji koriste i parkirališta namenjena stanarima unutar blokova. Maksimalna popunjenost ovih parkirališta radnim danima je u periodu od 8 do 19 časova.”
No, hajde da vidimo šta je zapravo srž problema? Parkiranje na kolovozu tik ispred fast food kioska nije fundamentalno ljudsko pravo i taj bi se problem lako mogao rešiti delovanjem komunalnih službi. Problem parking mesta koje zauzimaju zaposleni iz okolnih poslovnih i komercijalnih objekata je pak kompleksniji.
Studija “Istraživanje karakteristika parkiranja u Centralnoj zoni Beograda sa predlogom mera za poboljšanje uslova parkiranja” iz 2003. godine koja je jedan od dokumenata koji opravdava uvođenje zonskog parkiranja u centar Beograda navodi upravo korisnike koji dolaze automobilom na posao kao kategoriju koju bi zoniranjem trebalo destimulisati, dok bi posetioci poslovnih i komercijalnih sadržaja zoniranjem trebalo da dobiju mogućnost za takozvani obrt, odnosno oslobađanje parking mesta nakon određenog vremenskog intervala. Dakle, posetioci (bilo poslovnih ili komercijalnih sadržaja) bi prema studiji trebalo da dobiju više mogućnosti da se na datoj lokaciji parkiraju. Vozila stanara se tarifiraju po subvencionisanim cenama.

Pošto se u opravdanju akcije JKP Parking servisa u Bulevaru Zorana Đinđića pominje i “Elaborat uvođenja zonskog sistema parkiranja na Novom Beogradu” kao osnov za izvođenje ovih radova postavljamo logično pitanje: Nije li se prostim zoniranjem i ograničenjem satnice parkiranja moglo doći do jednostavnog rešenja i na ovoj lokaciji?
Na taj način bi korisnici koji dolaze kolima na posao bili destimulisani zbog plaćanja i(ili) vremenskog ograničenja, a posetioci bi mogli da upražnjena mesta koriste za obrt parkiranja. Na taj način bi ostalo dovoljno mesta i za stanare blokova.
Ono što je potrebno građanima Beograda je promena saobraćajne paradigme, a ne konstantno izlaženje u susret potrebama korisnika privatnih automobila. Pravo na parkiranje nije fundamentalno ljudsko pravo, a proširivanje automobilske infrastrukture nigde u svetu nije dovelo do rasterećenja, već upravo do povećanja broja automobila na ulicama. Što više infrastrukture napravimo, više automobila će doći i dodatno opteretiti saobraćaj, stvoriti gužve, zagađenje i buku! Ukoliko još budemo gradili infrastrukturu na uštrb zelenih površina, rezultati će biti katastrofalni!
Baš zato, svetski trendovi, od Bogote do Tokia, idu u smeru drugačije politike mobilnosti. Pariz zbog zagađenja i gužvi uvodi “par – nepar” sistem za automobile kao i sistem javnih bicikala, London specijalnu taksu za ulazak automobilom u centar, Madrid ukida auto-put koji prolazi kroz centar grada, a Helsinki i Hamburg planiraju da u perspektivi učine korišćenje privatnih automobila u centru grada besmislenim, tako što će osnažiti alternativne vidove transporta. Od nas zavisi da li ćemo krenuti putem ubiranja jefinih političkih poena, i zanemariti činjenicu da će naša deca sutra trpeti posledice koje će biti skupe i teške za ispravljanje.
Pozivamo u ime novoformirane Beogradske biciklističke inicijative, Ministarstva prostora i Beogradskog festivala cveća sve zainteresovane stanare iz okolnih blokova, a I ostale ljubitelje ekologije i životne sredine da nam se pridruže sutra na razgovoru u Bulevaru Zorana Đinđića.♦

DOGAĐAJI – DANAS