SKUPŠTINA SRBIJE: POD HITNO – O BANKAMA I MINISTARSTVIMA!

Gospođa Guvernerka obasnila je i da se Zakon o Narodnoj banci Srbije menja i dopunjuje kako bi NBS mogla da obavlja poslove vezane za banke. NBS će izdavati i oduzimati platnim institucijama dozvole za pružanje platnih usluga, a institucijama elektronskog novca dozvole za izdavanje ovog novca

Jr4govanka Tabaković

Ranka Čičak

Dušan Vujović

POSLANICI Skupštine Srbije raspravljaju danas o sedam zakona, od kojih se zakoni o javnim nabavkama, o Narodnoj banci Srbije i Zakon o bankama menjaju i dopunjuju, a Zakon o ministarstvima samo dopunjuje. Tri zakona donose se kompletno. To su Zakoni o osiguranju depozita, likvidaciji banaka i društava za osiguranje i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Opozicioni poslanici prigovorili su da ovi zakoni počinju da se koriste već za mesec dana, a usvajaju se toliko hitno, da poslanici od sinoć, kada su dobili tekst, nisu imali vremena da ih prouče.
Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković objasnila je da se radi o usklađivanju naših propisa s evropskim:
– Zakoni o izmenama i dopunama Zakona o bankama i o Narodnoj banci Srbije su ključni deo reforme našeg finansijskog sektora. Novine u Zakonu o bankama su u tri oblasti. To su preventivno delovanje, period u kojem banka može sebi sama da pomogne, zatim – rana intervencija, koju prema banci preduzima Narodna banka Srbija i na kraju- restruktuiranje, kada banka više nije u stanju da nastavi poslovanje. Narodna banka će u restruktuiranju banke voditi računa o zaštiti akcionara i poverilaca banke i pre postupka utvrditi tačnu vrednost imovine i obaveza banke. Teret rekonstruiranja treba da snose pre svega oni koji su doprineli da banka dođe u takvu situaciju. Napominjem da su deponenti do iznosa osiguranog depozita posebno i potpuno zaštićeni. Kako se problemi banke za restruktuiranje ne bi preneli na baku za posebne namene, propisano je da ukupna vrednost obaveza koje prelaze na banku za posebne namene ne može preći ukupnu vrednost imovine koja je preneta ili obezbeđena iz drugih izvora. Banka za posebne namene se može osnovati na određeni rok, ne duži od dve godine. Prenos imovine i obaveza moći će ići i na Agenciju za osiguranje depozita, pošto ona raspolaže potrebnim iskustvom i imovinom.
Gospođa Guvernerka obasnila je i da se Zakon o Narodnoj banci Srbije menja i dopunjuje kako bi NBS mogla da obavlja poslove vezane za banke. NBS će izdavati i oduzimati platnim institucijama dozvole za pružanje platnih usluga, a institucijama elektronskog novca dozvole za izdavanje ovog novca. Preciiraju se i poslovi NBS na odobravanju kratkoročnih kredita bankama. Kreditiranje za redovne potrebe odvaja se od hitne podrške likvidnosti. Zabrana monetarnog finansiranja se, po ugledu na EU, proširuje. Pored postojeće zabrane kreditiranja javnog sektora u Srbiji, pokrajinama i lokalnoj samoupravi, zabranjuje se i davanje garancija i drugih oblika obezbeđenja.
Ministar privrede, Dušan Vujović rekao je da je na ovom paketu zakona radila jedna domaća ekipa podržana od 3 međunarodne organizacije. Posao je trajao 6 meseci, a zakoni uvode novi nivo finansijske discipline, transparentnost i profesionalizam, a što je najvažnije, usklađeni su sa poslednjim direktivama EU o bankama i njihovom restruktuiranju.
Ivan Bauer je rekao da će njegova poslanička grupa SDPS podržati zakone, ali ima primedbi:
– U oktobru 2014 godine doneli smo Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka u problemima. Taj Zakon je prestao da postoji 31. decembra 2014. godine, pa u ovom času i ne možemo da ga primenjujemo.Tim smo Zakonom, pod znacima navoda, rešili probleme Nove Agrobanke. Zatim su došli problemi s oduzimanjem dozvola nizu banaka -Razvojnoj banci Vojvodine, Privrednoj banci Beograd, Univerzal banci. Obavezali smo se MMF- u da više nećemo davati nikakve garancije, osim onih koji su projektnog karaktera. Zato mi je čudna garancija od 200 miliona evra Agenciji za osiguranje depozita.
I Đorđe Stojšić podržava zakone, ali takođe ima primedbe:
– Berza slabo funkcioniše. Jedino gde građani i privreda mogu doći do sredstava za razvoj i investicije su, na žalost, banke. Naš finansijski sistem je bankocentričan. Imamo 8 milijardi evra štednje građana , 4 milijarde evra depozita privrede, 12 milijardi evra iz inostranstva. A drtžava je svakim danom sve dužnija. Krediti privrede i građana više ne mogu da se vrate. Četiri milijarde nenaplativih potraživanja su naš osnovni problem.
Janko Veselinović pita zbog čega NBS odlučuje koja će banka preuzeti depozite banke u nevolji:
– Siguran sam da u Srbiji postoji više banaka koje bi to mogle da rade, a ne samo Štedionica.
Jorgovanka je odgovorila da Veselinović uznemirava građane:
– Huškate građane koji imaju kredite u švajcarcima na one čiji su krediti u evrima ili nemaju kredite.
U pomoć Jorgovanki, pritekli su odmah uvek spremni Vladimir Đukanović i Zoran Babić:
– Gospodin Veselinović iznosi tvrdnje, vođen mržnjom, a ne argumentima.<

SRBIJA