BEOGRD: TRODNEVNI “ROUZ-ROT” SEMINAR PARLAMENTARNE SKUPŠTINE NATO-A

IVICA DAČIĆ: «ZA RAZLIKU OD OSTALIH ZEMALJA SRBIJA IMA SPECIFIČAN PREGOVARAČKI PUT GDE IMAMO PARADOKS DA MOŽEMO DA URADIMO ŠTA GOD HOĆETE, BUDEMO ŠAMPIONI EVROPSKIH VREDNOSTI, ALI AKO NEMA NAPRETKA U PREGOVORIMA S PRIŠTINOM, ONDA NEMA NAPRETKA NI U EVROPSKIM PREGOVORIMA I TO JE REALNOST S KOJOM SE SUOČAVAMO»

Ranka Čičak

MINISTAR spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Beogradu da Srbija s Rusijom ima tradicionalno prijateljske odnose i to se ne kosi s njenim strateškim opredeljenjem da uđe u Evropsku uniju.
Srbija nema interese s Rusijom koji se kose sa interesima Evropske unije. Mi ne krijemo prijateljstvo s Rusijom, koje imaju i neke vaše zemlje, a neke od njih su povećale izvoz u Rusiju posle uvođenja sankcija”, rekao je Daćić na seminaru parlamentarne skupštine NATO-a odgovarajući na pitanje delegata iz Poljske. Podvukao je da je Srbija vojno neutralna i da nema nikakav vojni aranžman s Rusijom, ali niti i s jednom drugom zemljom. On je dodao da postoje samo vojne aktivnosti s Rusijom, koje su 10 puta manje u odnosu na zajedničke aktivnosti koje Srbija ima s NATO-om.

PAOLO ALI: NIJE POGREŠNO ŠTO SRBIJA NE ŽELI U NATO

 

POTPREDSEDNIK Parlamentarne skupštine NATO-a Paolo Ali izjavio je danas da “nije pogrešno” to što Srbija ne želi da bude članica te alijanse.- Danas su Vlada i parlament Srbije opredeljeni za ulazak u EU, ali ne žele da Srbija uđe u NATO u skorijoj budućnosti i to apsolutno nije pogrešno”, rekao je Ali na seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a koji se održava u Beogradu. Upitan da li je sklapanjem IPAP sporazuma s NATO-om Srbija ušla u taj vojni savez, on je negativno odgovorio i naglasio da je Srbija vojno neutralna: “Verujem da će taj sporazum biti dobra platforma kako da se odnosi NATO-a i Srbije unaprede i razviju narednih godina”, rekao je Ali i dodao da i NATO-a i Srbija sarađuju već deset godina i da obe strane treba da gledaju u budućnost. Prema njegovim rečima, Srbija je faktor stabilnosti na prostoru Zapadnog Balkana i veoma je važna za njegov dalji prosperitet. “Sigurnost je preduslov prosperiteta”, kazao je Ali. On je ocenio da se Evropa trenutno suočena sa unutrašnjim i spoljnim izazovima koji joj dolaze sa istoka i juga kontinenta. Opasnost koja dolazi sa istoka, kako je naveo, jesu “okupacija Ukrajine”, ali i radikalni islamisti. “Neki mladi ljudi imaju otrovne ideje i Zapadni Balkan nije imun na ovaj fenomen, 15 do 20 ljudi iz Srbije pridružilo se radikalnim islamistima. To je zajednički problem Evrope i zbog toga moramo zajedno da odlučimo kako da ga rešimo”, poručio je Ali. Govoreći o krizi u Ukrajini, on je kazao da je veliki problem to što je Rusija okupirala teritoriju članice UN i što je nastavila da podržava separatiste na istoku zemlje: “To je najveća pretnja od Hladnog rata i mi ne možemo da dozvolimo podelu Ukrajine”, kazao je potpredsednik Parlamentarne skupštine NATO-a.<

U Domu Narodne Skupštine održava se trodnevni “Rouz-Rot” seminar Parlamentarne skupštine NATO-a na temu “Srbija, Zapadni Balkan i Evroatlantska zajednica”, kome prisustvuju delegacije 13 članica Parlamentarne skupštine NATO-a, kao i devet zemalja koje su pridružene članice. Srbija je zainteresovana za mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji, ali je protiv formiranja vojske Kosova i o toj temi bi trebalo da se razgovara na nivou Saveta bezbednosti UN, poručio je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Dačić je, odgovarajući na pitanja učesnika 88. Rouz-Rot seminara Parlamentarne skupštine NATO (PS NATO), čija je tema “Srbija, Zapadni Balkan i Evroatlantska zajednica”, istakao da je Srbija protiv formiranja vojske Kosova jer to nije u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN.
“To može da ima određene posledice po bezbednost u regionu zato što je svojevremeno, kada je prekinut rat na Kosovu, bilo predviđeno da na Kosovu jedine oružane snage budu međunarodne snage, odnosno Kfor”, rekao je Dačić.
Dačić je podsetio da je, prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, premijer Srbije Aleksandar Vučić, kosovski premijer Hašim Tači, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i on lično boravili u sedištu NATO gde su im predstavnici te vojne organizacije dali garancije da neće biti dolaska oružanih formacija Albanaca na sever Kosova bez saglasnosti Kfora. “To je komplikovana materija i mislimo da bi o tome trebalo da se razgovara na nivou Saveta bezbednosti UN. To (formiranje Vojske Kosova) se ne želi jer se smatra da to više nema veze s materijom i da je to samostalna stvar koju uređuje vlast u Prištini. To je tema oko koje postoje nesaglasnosti”, rekao je Dačić i ponovio da je Srbija zainteresovana za mir i stabilnost na KiM i nastavak dijaloga s Prištinom.
Dačić izjavio je i da je na putu ka Evropskoj uniji Srbiji najteže poglavlje 35 koje, između ostalog, obuhvata razgovore o napretku u primeni Briselskog sporazuma, jer je “dosta nedefinisano”. Dačić je, odgovarajući na pitanja učesnika 88. Rouz-Rot seminara Parlamentarne skupštine NATO (PS NATO), koja poglavlja će biti najteža na putu evrointegracija, odgovorio da će to biti poglavlje 35, koje je, kako je objasnio, “dosta nedefinisano”. “Problem je u tome što je poglavlje 35 dosta nedefinisano i ni sami učesnici u tom procesi i skriningu ne znaju kada je neko zadovoljan i kada će doneti pozitivnu ili negativnu odluku”, rekao je Dačić. On je podsetio da bez rešavanja tog poglavlja, kao i poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, bezbednosti i fundamentalna ljudska prava, Srbija neće moći da otvori druga pogljava, iako su pojedina već spremna.
“Za razliku od ostalih zemalja Srbija ima specifičan pregovarački put gde imamo paradoks da možemo da uradimo šta god hoćete, budemo šampioni evropskih vrednosti, ali ako nema napretka u pregovorima s Prištinom, onda nema napretka ni u evropskim pregovorima i to je realnost s kojom se suočavamo”, ukazao je srpski šef diplomatije.
Dačić je objasnio da je spremno poglavlje 32, koji se tiče finansijske kontrole, ali ne može da bude otvoreno “jer je stav određenih zemalja, poput Nemačke, da nema otvaranja drugih poglavlja pre poglavlja 23, 24 i 35”. Dačić izjavio je da je Srbija vojno neutralna i da ne teži članstvu u NATO, ali istovremeno vidi prostor za dalje unapređenje saradnje u okviru mehanizma Partnerstvo za mir.
Rekao je da NATO prepoznaje i poštuje specifičnost Srbije u odnosu na sve ostale države članice i partnere Alijanse. Prema njegovim rečima, istovremeno, Srbija prepoznaje važnost i ulogu koju NATO ima u sistemu regionalne bezbednosti, pre svega, ulogu koju ima na očuvanju mira i bezbednosti, posebno bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji čiji je garant upravo NATO.
“Srbija želi da bude pouzdan, odgovoran i predvidiv partner i sagovornik NATO u cilju zajedničkog doprinosa očuvanju mira i stabilnosti u regionu”, rekao je Dačić. Dodao je da će usvajanje Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) dati poseban doprinos daljem unapređenju saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa.
“Srbija želi produbljivanje saradnje na obostranu korist, iako ne namerava da postane član NATO, i poštuje aspiracije za članstvo u NATO svojih suseda”, kaže Dačić.
On je istakao da je regionalna saradnja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, koja je jasno u proteklom periodu pokazala opredeljenost za negovanje dobrosusedskih odnosa i konstruktivnog dijaloga u regionu, što je preduslov za razvoj i prosperitet ovog dela Evrope. Prema njegovim rečima, regionalna saradnja ubrzava evropske integracije Zapadnog Balkana i stvara uslove za infrastrukturno povezivanje, ekonomski napredak i poboljšanje životnog standarda stanovništva, odnosno uspešnu realizaciju političkih i ekonomskih prioriteta u regionu.
“Srbiju, kao državu koja radi na tome da postane članica EU, ohrabruje da evropske integracije Zapadnog Balkana, i pored brojnih izazova sa kojima se EU suočava, još uvek zauzimaju značajno mesto na agendi evropske politike. Zapadni Balkan jeste deo evropske zajednice i čvršće povezivanje regiona ubrzaće evropske, kao i evroatlantske integracije za zemlje regiona kojima je to prioritet”, rekao je Dačić. On je konstatovao da je Srbija zahvaljujući reformskim procesima u svim segmentima društva, jačanju međunarodnog poverenja u Srbiju i unapređenoj regionalnoj saradnji postala faktor koji značajno doprinosi bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, čija je dugoročna stabilnost jedan od zajedničkih prioriteta svih država u regionu. Dačić je napomenuo da je prvi strateški prioritet Srbije članstvo u EU, o čemu postoji najširi društveni i politički konsenzus. Srbija, kako je rekao, ovaj put vidi kao istorijsku šansu za modernizaciju i promene, u skladu sa evropskim vrednostima i standardima. Prema njegovim rečima, važne političke odluke koje je donela i koje sprovodi Vlada Srbije prepoznate su i od strane EU i u tom kontekstu očekuje se još snažnija podrška članica Unije Srbiji u ovom procesu i što skorije otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja. Istakao je da je Srbija u godini u kojoj se navršava 40. godišnjica potpisivanja Završnog akta iz Helsinkija, preuzela predsedavanje OEBS-u i to u veoma složenom geopolitičkom trenutku. Kako je rekao, kriza u i oko Ukrajine dominira dnevnim redom ne samo OEBS, nego i drugih foruma, koji razmatraju pitanje bezbednosti u Evropi.
“Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svih zemalja članica UN, uključujući i Ukrajinu. Uvereni smo da je krizu u Ukrajini moguće rešiti jedino mirnim putem i diplomatskim sredstvima, uz političku volju i svesrdno zalaganje svih zainteresovanih aktera”, zaključio je Dačić.<

DOGAĐAJI