Конференција за новинаре, Вјерица Радета, 6. мај 2021. године

Конференција за новинаре, Вјерица Радета, 6. мај 2021. године

06/05/2021 Off By BERB

Вјерица Радета: Даме и господо новинари, Српска радикална странка је пре неколико месеци упозорила јавност, а упозорила је и Владу Републике Србије, да имају намеру да незаконито наплаћују, да пуне буџет и да наплаћују неке, наводно заостале, комуналне дугове, који су одавно застарели, који су старији и од 20 година. То за сад нису почели да раде, бар не у некој великој мери, али су, изгледа, као прву групацију изабрали фриленсере. Зашто су њих изабрали? Па можда зато што су мислили да су они најмање примећени, да кажем, у широкој јавности. Иначе, фриленсери су људи који зарађују новац на интернету и који су до сада то радили тако што их држава уопште није примећивала.

Сада држава, Влада Републике Србије – кад кажем држава, мислим на Владу Републике Србије – жели да наплати и велике порезе и велике доприносе, вероватно рачунајући на оно што се често у медијима може прочитати, како неки фриленсери зарађују огроман новац. Наравно, очигледно је да нису сагледали проблем онако како је требало да се сагледа. Ми смо и о томе већ говорили на једној конференцији. После те конференције, када смо били изричити и рекли да је ретроактивна наплата пореза и доприноса неуставна и апсолутно немогућа у правно уређеној држави, нама су се обратили неки фриленсери и Савет за правна питања Српске радикалне странке, наши експерти правници су се озбиљно забавили свим оним што смо чули од тих представника фриленсера и овим што смо сазнали да се ради у Влади Републике Србије и ми смо у складу с тим припремили и данашњу конференцију и нашу даљу комуникацију, са владом, наравно, преко конференција, а са фриленсерима онако како и њима одговара.

Фриленсери који су се нама обратили су, заправо, отворено рекли да су они препознали да је Српска радикална странка једина политичка партија која је овом проблему приступила заиста принципијелно. Ми тако сваки пут поступамо, не бирамо циљне групе, не бирамо моменте, не бирамо изборне или предизборне кампање, већ као, пре свега правници, знамо да је ретроактивност по нашем Уставу немогућа, да неке одредбе неког закона некада могу да се примењују ретроактивно, али о томе мора да се изјашњава Народна скупштина и не може бити правило, него су то заиста некад неки изузетни случајеви, што када су у питању људи који зарађују на интернету није случај.

Наш Савет за правна питања је упозорио владу да мора да сноси одговорност, и сад одавде то поручујемо: Влада Републике Србије мора да сноси одговорност, да дели, у најбољем случају, одговорност са тим људима који су зарађивали неки новац, а нису плаћали никакав порез и никакве доприносе. Зашто влада мора да дели одговорност? Зато што је немогуће да се није знало да се неки људи већ више година баве тим послом, да тако зарађују.

Ми у држави Србији, у оквиру Министарства унутрашњих послова имамо одељење за борбу против високотехнолошког криминала. Ми већ више од десет година имамо јавног тужиоца за високотехнолошки криминал и немогуће је, да су ове институције функционисале, да би се могло десити да неко пет, шест, седам, десет година зарађује неки новац на интернету, а да то не буде примећено. Дакле, или су ти људи у том одељењу МУП-а за борбу против високотехнолошког криминала седели, па уместо да прате шта се дешава на интернету, писали на својим личним друштвеним мрежама, или се неко од њих удиловао са неким фриленсером који добро зарађује, па је онда то све остало пострани. Дакле, понављам – немогуће је да се ово могло дешавати а да се у држави, у надлежним органима, то није знало и да се то није приметило.

Зашто је влада ћутала? Зашто ово одељење није алармирало владу, ако није? Зашто није алармирало тужиоца за високотехнолошки криминал, ако није? То је нешто о чему мора влада да води рачуна, да виде мало како им раде чиновници, да ли сви раде свој посао или је сад неком пало на памет – Аха, онај тамо се, видим, шепури по новинама, зарађује много пара, ено га на насловним странама, хајде ми лепо да видимо како ми део његових пара да убацимо у буџет.

Ако воде рачуна о Уставу и о правној држави, никако. Јер, зашто би фриленсери, зашто би било ко у држави Србији плаћао данак неодговорности државних чиновника? Знате, ово је сад дигресија, ми то увек говоримо када се прича о легализацији нелегално, наводно нелегално, односно објеката изграђених без грађевинске дозволе. Па није за то крив онај ко је градио, крива је општина која му није дала дала дозволу, крива је држава која није направила регулациони план. Довела га је у ситуацију да ради нешто што је незаконито и мора да дели одговорност. Тако је и у случају фриленсера.

Дакле, пореска управа је морала, на основу пријаве те службе, одељења, како се већ зове, за борбу против високотехнолошког криминала, добити одређене податке, позвати те људе, утврдити порез, односно иницирати измену закона, јер не постоји закон, ни данас нема закона који регулише ову материју. То што причају да имају неке измене закона, немају. Не постоји закон у Србији који ово регулише. То су само приче надлежних министара за телевизију. Дакле, морали су да обавесте Пореску управу да се хитно ураде измене и допуне закона и да се доносе пореска решења. Пореска обавеза за сваког грађанина Србије, на шта год се односи, настаје оног момента кад добије решење, односно кад му решење о утврђивању пореза постане правоснажно. Док тога нема, нема обавезе.

Да је неко знао, да су људи који су се бавили овим знали да ће бити оволики порези, можда се не би играли на интернету и без обзира колико су неки ту зарађивали, можда би ишли да перу прозоре, да раде на пијаци, да раде нешто друго, можда би сами на време закључили да им се то не исплати. А да су знали шта их чека, онда молим лепо, ко воли нек изволи.

Обавеза је била да се тај закон донесе. Најављује се да ће бити донет до краја године, видећемо да ли ће и какав ће бити. Да се у том закону прецизно утврди и пореска основица и пореска стопа, па нека се има у виду можда неки, хајде да кажем, лакши начин зарађивања и тако даље, о томе ћемо говорити када буде урађен неки бар нацрт закона и онда кад то буде потпуно законски уређено, можда се то неће допасти великом броју фриленсера, али онда молим лепо, имате закон, ко прихвата да ради у складу са законом наставља да ради, коме се то не исплати, бави се нечим другим. Тако ради озбиљна правна држава, ово све друго је како мали Перица замишља државу. Баш овако како замишљају и како раде са фриленсерима ови у данашњој влади.

Посебно, наравно, ево не знам колико пута ћу поновити, ретроактивно је немогуће наплаћивати порезе. Она одредба у закону која каже да се може порез наплаћивати, да застарева пореска обавеза за пет година, опет се не односи на фриленсере, односи се на некога ко је добио решење, утврђен му је порез, па он нешто изврдавао пет година, нико га није подсећао, па он није платио. Тај мора да плати све оно што је последњих пет година била обавеза. Али ако овај фриленсер никада није имао решење, он нема обавезу ни да плати. Ово је питање и за Уставни суд Републике Србије. Нажалост, ми немамо поверење у одлуке Уставног суда, зато што је још од 2009. године Уставни суд  показао да не води рачуна о Уставу, него о тренутно актуелном режиму, тако да се ни ту не може богзна шта очекивати.

Замислите, ретроактивно се тражи да фриленсери плате доприносе за здравствено осигурање. Е сад гледајте. Значи, неко је фриленсер, ради на интернету, зарађује на интернету, и он је у претходних пет година био нешто болешљив, био је код лекара. Он је морао да има здравствену књижицу. Рецимо, осигуран је преко родитеља, осигуран преко супружника, осигуран као студент, осигуран преко Завода за запошљавање или на неки други начин. Ако није имао ниједан основ и није имао здравствену књижицу, он је морао да се лечи код приватног лекара. И молим вас сад, која је обавеза таквог неког човека да сад поново плаћа оно што је плаћено? То је потпуно ван памети и замислити. Хајде о порезу и да разговарамо, али о доприносима апсолутно, апсолутно је немогуће да се тако нешто уради.

Пише у овој најави закона, односно у овим изменама закона – не знам ни које су законе мењали да би некако углавили. Знате, тврдили су из владе да је законски регулисана ова материја и онда када смо и ми на конференцији говорили да не постоји закон и да не може да се примењује то што они предвиђају, онда су у влади предложили, а скупштинска већина донела измене и допуне два закона, чини ми се, где се ово на неки начин регулисало. Е сад, ако си до данас тврдио да постоји закон, што си онда у неком новом закону радио измене и допуне. Значи признао си – не, нисмо имали закон, него сад радимо закон, а примењиваћемо га у рикверц. То је заиста невероватно.

Каже – Порески инспектори ће доносити решења за наплату социјалног осигурања, и то ретроактивно. Е сад питам ја те паметњаковиће на основу чега ће доносити та решења. Знате,  решење мора да има заглавље, зна се тачно форма решења, правничка форма, мора да стоји – на основу члана тог и тог, закона тог и тог, дана тог и тог се доноси такво и такво решење. Ја не знам шта ће они написати, на основу којег члана и којег закона доносе решење, јер ниједан члан ниједног закона то једноставно не регулише.

Планира се, ово што се најављује по медијима, тај нови закон који ће регулисати ову материју, па каже – планирају усвајање закона о флексибилним облицима рада и предвиђа се да сви фриленсери морају да се региструју,  да буду посебно занимање и да се региструју као предузетници. То је такође неодрживо. Да ли ће неко бити предузетник и бавити се овим послом, треба му омогућити у закону да сам изабере. Знате, овим послом се за сада у највећем броју случајева баве људи са инвалидитетом, студенти, труднице, породиље, најмање је оних којима је ово једини начин зараде. Е сад питам ја те који планирају овај закон, како ће неко ко има утврђен инвалидитет и има инвалидску пензију, како ће се он регистровати као предузетник, кад по основном закону човек којем је утврђена инвалидност и има инвалидску пензију не може апсолутно никакво више примање да има, апсолутно никакво. Шта ће с њим да раде? Труднице и породиље добијају накнаду за породиљско, односно трудничко одсуство од државе и не могу у том периоду ништа друго да добијају. Како ће њих да регулишу? Дакле, заиста невероватно. Како ће регулисати, има доста људи који из одређених разлога примају неку социјалну помоћ, социјална давања. Они такође не могу имати друга званична примања, јер се њима одмах узима то социјално давање. Каже – аха, имаш посао, иди сад и ради овај посао. И немам ништа против да се што више људи на тај начин ангажује, свака држава треба да има крајњи циљ да има што мање социјалних случајева и да држава даје најмање могуће социјалну помоћ, али зато мора да обезбеди људима да раде. Сад, кад се појавила као нека новотарија, као израз ових нових технологија,  могућност да се зарађује на интернету, онда је то заиста разумљиво. Ево, нису водили рачуна, десило се, промакло им је, али хајде сад, кад се проблем појавио, седите и урадите то једном како бог заповеда. Само ће направити још гору ситуацију ако буду донели овакав закон како га планирају и како видимо по медијима да га рекламирају.

Влада Републике Србије је донела политичку одлуку и као, помогли су фриленсерима и опет се понавља иста прича. Подсетићемо вас, када се десио проблем са људима који су се задужили у швајцарским францима, појави се Вучић, тамо исприча – он ће то све да реши, неко од те групе ових који су протестовали се издвоји и разговара са председником владе иза затворених врата, изађе и каже – Решили смо проблем, биће овако, биће онако и ови људи се разиђу, јер отишао је да преговара у њихово име неко коме верују.

Тако се десило пре неколико година, рецимо, са удружењем малинара. Ми кажемо – Људи, малинари, овај што вам преговара са владом је у дилу, има личну корист од тога, превариће вас! Људи нису веровали, послали су тог човека да разговара са владом, он изашао: решиће се проблем, добиће хладњачу и тако даље, биће нека повољнија цена. Ми кажемо – Добиће хладњачу он, народ не верује. После три, четири месеца кажу – Ви радикали сте били у праву, па оно је стварно његова хладњача.

Тако раде синдикати, изведу људе да, као, штрајкују или протестују због неких лоших услова рада, малих зарада и тако даље, изађе онај синдикалац, оде иза затворених врата, разговара са представницима владе, врати се, овим људима исприча нешто округло па на ћоше, они се разиђу и он једини има корист од тога. Е, тако се десило и са фриленсерима. Дакле, није то први пут, једноставно то влада добро ради. Пре фриленсера последње што је било је када су на брзину ови из власти формирали  наводно удружење породица које сумњају да су им деца отета, па кад је доношен онај закон где су проценили да отето дете вреди 10.000 евра, што је нешто најстрашније што је могло да се деси, и сва удружења су била против тога и одједанпут се појави на конференцији неко удружење и каже – они су сагласни, они су се договорили са владом. И сваки пут углавном у Србији то тако пролази. Влада је нашла свог човека, или је већ био инсталиран и међу фриленсерима, и то што се каже у јавности и што влада каже – Ми смо се с њима договорили, нису се договорили, то је договор између владе и њиховог фриленсера.

Такође желимо данас да подсетимо јавност да Српска радикална странка наставља са прикупљањем потписа уз петицију против геј бракова, односно закона о геј браковима, просто да не буде забуне. Председник Републике је рекао да он неће потписати тај закон, али нико још није рекао да се закон повлачи из процедуре, јер знате, ако председник једанпут закон не потпише, други пут се о закону само гласа, не расправља се, па онда мора да га потпише. Наравно да је тешко очекивати да Вучић нема утицај на своју скупштинску већину и тако даље, али ево, видели смо већ Гордана Чомић, министар за геј бракове, она је већ рекла да, како је рекла,  нема тог указа који може поништити живот, алудирајући на то да Вучић не би потписао указ и она каже – О непотписивању указа се може говорити тек кад закон буде усвојен у Скупштини. Дакле, она и даље као ресорни министар инсистира на томе. Ми настављамо са прикупљањем потписа и кад будемо имали потписа колико ми процењујемо да је довољно (по закону је то 30.000, али ми ћемо имати свакако много више) ми ћемо се са том петицијом и са тим потписима обратити и влади са захтевом да такав закон о геј браковима не пушта у скупштинску процедуру, а и скупштини да, ако од владе добије закон, никако тај закон не изгласа.

Ако имате ви нешто, изволите.

Новинар Србин инфо, Градимир Потић: На почетку сте поменули да се влада окренула према различитим групацијама, па су почели од фриленсера. Да ли је циљ уређење државе или голо пуњење буџета, по вама?

Вјерица Радета: Циљ је пуњење буџета свакако, али не бих рекла да је то само голо пуњење буџета, већ бих пре рекла замазивање очију да буду и вуци сити и овце на броју. Зато сам рекла ово на крају како се лепо увек договоре преко представника неке те незадовољне групације да би се у јавности стекао утисак да у влади све функционише, да у држави све функционише, а боже мој, порез мора да се плаћа. И ми знамо да мора да се плаћа и да треба, али само хоћемо да се то правно уреди.

Градимир Потић: Тешко је претпоставити да је госпођа Чомић сама села, јер јој је било досадно, па писала тај закон. Неко јој је рекао да ће тај закон проћи. Зашто је сад тај неко, сви знамо ко, повукао пристанак?

Вјерица Радета: Гордана Чомић је пројекат Српске напредне странке и ми смо то јавно рекли још када је она добила улогу да она, поред онолико напредњака у Скупштини, промовише измене Закона о избору народних посланика, где се повећао број жена у Народној скупштини. Ми смо тада рекли да је она пројекат који ће за нешто да се искористи. Па онда кад су дошли избори онда су јој напредњаци прикупљали потписе, оној њеној групацији, па кад је она средњи прст пружала народу у кампањи, ваљда то није заборављено. Е, онда је она дошла, односно позвана, изабрана, односно унапред је договорено да ће она бити тај министар, зато што је тај закон о геј браковима препорука Савета Европе, али препоруке Савета Европе не обавезују чак ни чланице Европске уније, а камоли нас који то никада нећемо бити. Е сад, да ли је режим хтео да опет буде и вук сит и овце на броју, ево они су покушали, па да ако се деси, не дај боже, да такав закон буде донет, онда је ту Гордана Чомић, па ће онда људи који гласају за напредњаке псовати Гордану Чомић што је донела тај закон, јер људи се не упуштају довољно ни у процедуру, и с правом, наравно, јер не може се свако бавити скупштинским послом, владом, правничким пословима и тако даље.

А наравно, добро сте приметили, и ако буде донет, не дај боже, ово никада неће бити закон Гордане Чомић, нити је ово предлог Гордане Чомић. Ако дође до предлога, то ће бити предлог Владе Републике Србије, а ми ћемо учинити све да до тог предлога не дође и верујемо да је и до председника Републике, кад је рекао да неће потписати, дошло и то сазнање колико људи у Србији прилази пунктовима Српске радикалне странке да потписује. Заиста масовно, масовно људи потписују ту петицију и ваљда треба да им је битно да чују и глас народа.

Градимир Потић: Хвала.

Новинар редакције „Српски глас“, Обрен Јонић: Већина фриленсера је, оно што смо ми приметили на друштвеним мрежама, и те како забринута преговорима који су вођени са Мираном Погачаром и његовим Удружењем радника на интернету. Сви су видели да је ту постигнут један фантомски договор из кафане. Људе углавном занима како да се даље боре, да ли је он легитимни представник са 2.000 чланова удружења. Највише људе занима како даље да се боре, да ли је то што је он постигао крајњи договор и шта се дешава са решењима која ће стизати, да ли да се отплаћују или не. Они нуде нешто да то може да буде и на десет година. Просто, како даље?

Вјерица Радета: Ево, кад сте поменули решења, заборавих малопре да вам покажем решење, нећу читати име, извесна Маја је у питању, али ево, број решења је 437-3-514/18, из октобра 2018, односно то је уверење где стоји да се потврђује да та Маја нема неизмирених доспелих обавеза према локалној пореској администрацији. Ово јој је требало јер је конкурисала негде за неки локал. У међувремену је добила решење да има дуга 50.000 евра, не динара, евра. Дакле, од 2018. у октобру није имала ништа, а сад има 50.000 евра дуга. Добро је у свему овоме што је направљен тај договор да то може да се плаћа у ратама и препоручујем свима који добију решења да почну да плаћају. Колико год да је ово све незаконито, не може се нико оглушити о обавезу према држави, увек себи направи штету ако тако нешто уради, поготово у јеку јавних извршитеља, који су пљачкаши, само чекају на готовс ко ће да им пошаље неко решење.

Што се тиче удружења, ја сам рекла малопре, ево ви сте, претпостављам, боље упознати па сте помињали и имена, и нама су фриленсери говорили о именима тих људи, али према нашим информацијама, у фази регистрације је ново удружење, мислим Уједињени фриленсери Србије да ће се звати, и тамо ће бити председник Владимир Илић. Препоручујем свима и преко друштвених мрежа да се што боље организују, да се обраћају том удружењу и том председнику. Он је у контакту са Правним тимом Српске радикалне странке и ми ћемо заиста, кад год будемо у могућности, и сваком појединачно помоћи саветом. Ми то можемо. Кад дође до текста закона, онда ћемо да помогнемо такође и неким амандманима, ако буде имао ко да их поднесе. Било би идеално да се овај закон уопште не доноси док се ми ускоро не вратимо у Народну скупштину, па да онда мало промешамо карте. То ће бити већ после наредних избора и онда сигурно овакве небулозе не би могле пролазити.

Имате ли још питања? Ако немате, хвала што сте дошли.