Завршени разговори с мисијом Међународног монетарног фонда: Снажни заштитни механизми Србије дају чврсту основу за управљање ризицима из међународног окружења

У уторак, 5. маја, завршени су разговори мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), коју је предводила госпођа Анет Кјобе, с делегацијом Републике Србије. Том приликом постигнут је договор на нивоу тима ММФ-а о трећем разматрању у оквиру Инструмента за координацију политика, који треба да одобри Извршни одбор ММФ-а.

Мисија ММФ-а указује на значајне ризике по основу конфликта на Блиском истоку и на бројне канале њиховог утицаја на глобалну економију – од виших цена енергената преко неизвесности која негативно утиче на инвестиције и потрошњу. Високе девизне резерве, умерен јавни дуг и стабилан банкарски сектор Србије снажна су заштита од ових ризика.

За 2026. и 2027. годину ММФ пројектује:

· раст бруто домаћег производа од око 2,8% у 2026. години и убрзање на 4% у 2027. години, што ће бити подржано растом реалног дохотка, новим извозним капацитетима у прерађивачком сектору, опоравком пољопривредне производње, инвестицијама у инфраструктуру и енергетику, као и туристичким услугама повезаним са изложбом „Експо”;

· просечну инфлацију од 3,5% у 2026. и 4,5% у 2027. години.

Пројекције за све земље раде су у условима изузетно високе неизвесности, при чему би даља ескалација сукоба на Блиском истоку и с њом повезани додатни поремећаји на глобалном тржишту енергената повећали ризике по привредни раст и инфлацију.

ММФ истиче да снажни заштитни механизми Србије – умерен јавни дуг, високе девизне резерве и стабилан банкарски сектор – дају чврсту основу за управљање глобалним шоковима који се надовезују. Наставак опрезне и предвидиве макроекономске политике од кључног је значаја за очување кредибилитета и ублажавање ризика из глобалног окружења.

· Током бројних разговора с представницима ММФ-а за Србију, гувернер Јоргованка Табаковић, између осталог, истакла је:

· Очували смо релативно стабилан курс динара према евру упркос израженим волатилностима, неизвесностима и непредвидивостима на глобалном финансијском и робном тржишту.

· Девизне резерве које су крајем марта 2026. износиле 28,5 милијарди евра, гарант су сигурности и стабилности и у наредном периоду. Показатељи њихове адекватности, попут покривености 6,6 месеци увоза робе и услуга, указују на њихов више него адекватан ниво.

· Додатну сигурност пружају и рекордне резерве злата, које настављамо да увећавамо куповином из домаће производње и које тренутно износе близу 54 тоне, што чини око четвртине бруто девизних резерви.

· Међугодишња инфлација се од септембра 2025. године креће око централне вредности циља од 3% и у марту је износила 2,8%.

· Генерално и појединачно, банке у Србији су стабилне и имају високе резерве капитала и ликвидности, знатно изнад регулаторних минимума.

· Мере Народне банке Србије усмерене на подршку кредитирању становништву омогућиле су наставак двоцифреног раста кредитне активности, који је вођен растом кредита и становништву и привреди.

· Убрзан кредитни раст, уз истовремено смањење нивоа проблематичних кредита, за резултат има и даље смањење учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима на до сада најнижу вредност испод 2%.

· Девизна штедња је достигла 16,6 милијарди евра, док је динарска штедња премашила 220 милијарди динара, што је раст од 7,9% и 15,1% у односу на крај 2024. године.

· Примена Закона о заштити корисника финансијских услуга и супервизорских очекивања од банака у погледу обезбеђења повољнијих услова задуживања за грађане с нижим примањима допринела је да у марту 2026. године у односу на децембар 2024. године просечна каматна стопа:

o на нове готовинске кредите падне са 10,2% на 8,3%, а

o на нове стамбене кредите са 5,0% на 4,5%.

· Иако смо у области регулаторног оквира за банке готово у потпуности усклађени с прописима који важе у Европској унији, настављамо интензивно и убрзано да радимо на додатном усклађивању у циљу постизања потпуне хармонизације, с роком до краја ове године.

„Показали смо да имамо знање и инструменте да реагујемо и у најизазовнијим глобалним условима. И резерве које смо прудентним политикама креирали јесу део одговора на питање шта Србију чини атрактивном инвестиционом дестинацијом, и део мозаика који нас сврстава међу земље кредитног рејтинга инвестиционог нивоа. Рекордне девизне резерве, стабилан курс динара према евру, инфлација која је под контролом, стабилан банкарски сектор који кредитном активношћу подржава привредни раст били су и остају део нашег одговора и на нове геоекономске околности”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић. ———————————— У децембру 2024. године Одбор извршних директора ММФ-а одобрио је Србији трогодишњи Инструмент за координацију политике. На седници одржаној 17. децембра 2025. Одбор извршних директора ММФ-а донео је одлуку о успешном завршетку другог разматрања спровођења економског програма у оквиру овог инструмента. Инструмент за координацију политике (Policy Coordination Instrument – PCI) саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Одобрава се земљама које су посвећене реформама и које спроводе снажну и кредибилну економску политику.