Na Svetski dan knjige u Narodnom muzeju u Beogradu održana promocija knjige Kreativnog centra “Priče o slavnim imenima i nadimcima”, koju je napisao Uroš Milivojević a ilustrovao Boris Kuzmanović

Žiri ovogodišnjeg Medjunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu  nagradio je ovo delo priznanjem “Zahrarije Orfelin” , kao najlepšu knjigu Sajma.

Uroš Milivojević, istoričar I kustos Vojnog muzeja napisao je ovu knjigu, kako kaže, u odbranu svoje nauke, za koju mnogi misle da je suvoparna,teška I složena, a u svakom slučaju veoma obimna.

Ova knjiga je pisana upravo sa željom da čitaoce zabavi a možda još ponečemu  I poduči.Istoriju jesu gradili brojni vladari, državnici I vojskovodje  laskavih imena I nadimaka ali I oni s nekim pogrdnim I podsmešljivim, koje su im nadenuli ili savremenici ili kasnija pokolenja.

Ovo je leksikon imena I nadimaka onih koji su pisali istoriju, od “velikih” I “lepih” do “prokletih” I “groznih”.

Njihovi nadimci svedoče I o vremenu u kome su živeli I često o njihovim fizičkim osobinama.

Nadimci su imali I praktičnu svrhu: da se razlikuju brojni vladari sa istim imenima.

Za  Aleksandra Velikog, Aleksandra Osobodioca,Sulejmana Veličanstvenog ste verovatno čuli ali medju ovim koricama su i Galerije Govedar,Justinijan Beznosi,Uroš Hrapavi,Kvint Fabije Maksim- Oklevalo, Marija Antoaneta čiji nadimak je Madam deficit, Kaligula Čizmica I mnogi drugi.

Ovde ćete pročitati da je Aleksandar Makedonski, s dobrim razlogom,koristio nadimak Nepobedivi a dosta kasnije rimski pisci nazivali su ga Velikim, što je ime po kome je I danas poznat.

Britanska kraljica Viktorija, ponela je nadimak Baka Evrope jer je imala 42-oje unučadi, pošto se njena brojna porodica orodila sa mnogim evropskim dinastijama.

U Irskoj je prozvana Kraljicom Gladi jer je izgladnelom stanovništvu poslala oskudnu I zakesnelu pomoć, kada je dolest krompira na ostrvu izazvala veliku glad.

U srpskoj istoriji nadimci su često poznatiji I od pravih imena. Ko još kaže Djordje Petrović, kada je nadimak Karadjordje mnogo poznatiji od ovog imena.

Ovde ćete saznati I kako je Vuk Branković postao Zmaj Ognjeni Vuk a kneginja LJubica Obrenović –Velika Gospodja,zašto je Marija Karadjordjević nosila nadimak Minjon a hajdučica Stana- Čučuk. Knez Mihajlo bio je za članove svoje porodice Beg Manja, I o tome ćete ovde pročitati priču.

Knjiga se pamti I po duhovitim  replikama koje je Boris Kuzmanović pripisao onima koje je naslikao.

Srpski kralj Stefan Uroš I, unuk osnivača dinastije Nemanjić, ostao je zapamćen po svojoj dugoj vladavini ali i po prilično neuobičajenom nadimku – Hrapavi.Dubrovački istoričari su potom nadimak pretvorili u Hrapalo. Pretpostavke istoričara su da je te čudne nadimke dobio zbog svog grubog, hrapavog glasa ili rošavog, to jest hrapavog lica.Savremenici Stefana Uroša I nisu ostavili opis njegovih fizičkih i drugih osobina ali pola veka nakon njegove smrti srpski arhiepiskop Danilo II sastavio je zbirku žitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih. Učeni Danilo je Stefana Uroša I postojano nazivao VELIKIM.

Boris Kuzmanović je uz njegov crtež dodao i izjavu “Ma, ne mogu hrapavi da pišem. Neka bude Veliki.”

Samom Stefanu Urošu I pripisao je izjavu “Bolje i hrapav nego trapav.”

Knjiga je, uz obilje duhovitih crteža prepuna i ovakvih “izjava”.

Stoga nije ni čudo da je žiri Medjunardnog sajma knjiga u Novom Sadu izdvojio i nagradio baš“Priče o slavnim imenima I nadimcima “ kao najlepšu knjigu Sajma.