“НАЦИОНАЛНИ ХУМАНИТАРНИ САЈАМ КЊИГА У ОРГАНИЗАЦИЈИ СРЕДЊОШКОЛАЦА

​Протеклог викенда, 25. и 26. априла, имали смо прилику да посведочимо почетку нечег великог. Мирис папира и штампе, гласови младих који се смењују око штандова препуних књига, домаћини и млади хуманитарци – средњошколци који су овог пута били решени да помогну НУРДОР-у (Национално удружење родитеља деце оболеле од рака) и непрекидна струја људи – тако је протекао први национални хуманитарни сајам „Књиге, браћо, књиге“, који је током викенда ујединио чак 16 градова Србије у једну, заједничку причу.

​У Београду, на платоу у Чумићевом сокачету, где је сајам свечано отворен, већ у првим сатима било је јасно да ово није још један у низу културних догађаја. Ово је била акција са циљем и срцем. Од Суботице до Лесковца, од Ужица до Зајечара, исти призор: штандови пуни књига, импровизоване благајне, кутије за донације и млади који су све то осмислили и изнели до краја.

​Књиге су се разгледале пажљиво, често уз кратке разговоре, а препоруке су давали средњошколци, који су се сналазили као прави књижари.

​У сенци штандова одвијале су се читалачке радионице, разговори, сусрети. Деца су листала књиге, родитељи су застајали да попричају, а старији су са благим осмехом посматрали младе који су, бар на тренутак, преузели улогу покретача друштва. Управо ту, између корица и речи, осећала се суштина овог догађаја, а то је спој културе и хуманости.

​„Као млади људи, верујемо да заједно можемо да направимо стварну разлику. Ово је тек први овакав догађај и планирамо да он постане традиција. Поновићемо сигурно и следеће године“, поручили су организатори.

​Подршку су им дали бројни културни радници, међу којима је и књижевница и редитељка Вида Огњеновић, која је и свечано отворила сајам 24. априла у 19 ч у Чумићевом сокачету, док су на самом отварању били многобројни глумци и културни радници.

​Током два дана, кроз сајам је прошло више хиљада посетилаца, а прикупљено је скоро 700 хиљада динара. Важно је напоменути да у овај број не спада новац од порука које су посетиоци, али и грађани који нису могли да дођу, слали у хуманитарне сврхе. Али, оно што је важно јесте да иза свих тих бројки стоји много више. Стоји енергија генерације која је одлучила да не чека, већ да делује.

​Посебну вредност сајму дала је чињеница да се истовремено одржавао у више градова, чиме је култура изашла из уских оквира великих центара и постала доступна свима. У мањим срединама, где су овакви догађаји ређи, интересовање је било подједнако велико, што је показало да потреба за књигом и за солидарношћу не познаје границе.”