МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је данас, учествујући као изасланик председника Александра Вучића на Нуклеарном самиту 2026. у Паризу, да Србија у предстојећој ери електричне енергије жели да буде део нуклеарне ренесансе која се дешава у свету кроз партнерства, нове технологије и одрживи развој.

Према њеним речима, енергетика се планира деценијама унапред и захтева храбре одлуке данас за наредних 50 година, а нама је потребна стабилна енергија за стабилну Србију. Потребно нам, како је рекла, више електричне енергије за развој наше економије, нових технологија, вештачке интелигенције, а то значи да нам је потребна и нуклеарна електрана до 2040. године да бисмо остварили наше циљеве и подржали привредни раст и развој. Енергетика је база, а нуклеарна енергија даје чврсту базу, рекла је министарка на скупу који организују Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) и Француска.

Министарка Ђедовић Хандановић је навела да растућа глобална потражња за чистом енергијом, са снажном улогом вештачке интелигенције и дата центара, захтева да данас планирамо и делујемо на стратешки, еколошки и друштвено одговоран начин, ако желимо да будемо спремни за изазове сутрашњице.

Ђедовић Хандановић је навела да је Србија новајлија у нуклеарном свету, јер се деценијама ослањала на угаљ и хидроенергију и подсетила да је пре 18 месеци наша земља одлучила да промени тај приступ и укинула је забрану коришћења нуклеарне енергије. Сада смо у фази 1 развоја нуклеарног програма, у складу са смерницама IAEA Србија је на раскрсници на којој се доносе одлуке које ће обликовати наш енергетски сектор у наредним деценијама, а наши инвестициони планови до 2030. и 2035. године предвиђају нуклеарну енергију као један од стубова развоја нашег енергетског сектора, рекла је министарка.

Истакла је да је циљ да се фаза 1 заврши до средине 2027, што значи да имамо све информације потребне за доношење информисане одлуке о нуклеарном програму.

Према њеним речима, до 2032. године требало би да, у смислу наших институционалних, регулаторних и стручних капацитета, имамо довољно капацитета за избор технологије и улазак у процес изградње, тако да око 2040. можемо имати нуклеарну електрану на мрежи. Желимо да искористимо поновни успон нуклеарне енергије у свету како бисмо подржали наше дугорочне циљеве енергетске безбедности, енергетске независности и одрживе енергетске транзиције, рекла је министарка додајући да би то имало позитиван утицај и на домаћу индустрију, стварајући нове ланце вредности, нова радна места и јачајући нашу базу стручњака, инжењера и техничара.

Ђедовић Хандановић је нагласила важност нове рунде техничке сарадње са IAEA, где ће агенција пружати подршку, између осталог, кроз програме стипендија и обука, јачање регулаторних капацитета, развој безбедносних стандарда. Најавила је и да ће ускоро у Србију доћи висока делегација француске компаније EDF, са којима би требало да буде потписано писмо о намерама за наставак сарадње у фази 1 развоја нуклеарног програма и израду додатне четири студије које се тичу људских ресурса, анализе законодавног оквира и јавног мњења.

Министарка Ђедовић Хандановић учествовала је и на панелу који је модерирао француски министар за Европу и спољне послове Жан-Ноел Баро, а панелисти су били и генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (OECD) Матијас Корман, председник Афричке комисије за нуклеарну енергију (AFKONE) Гаспар Лијоко Мбојо, председник Кинеске националне нуклеарне корпорације (CNNC) Јанфенг Шен и председник, генерални директор Француске електропривреде (EDF) Бернар Фонтана, извршни саветник у Westinghouse Electric Company Жак Беснаину и председник Групе европских општина са нуклеарним постројењима (GMF) и градоначелник Борселе Гербен Дајкстерхуис.

Нуклеарни самит се одржава у конгресном центру La Seine Musicale, отворио га је председник Француске Емануел Макрон, а уз српску министарку обратили су се и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, премијер Словачке Роберт Фицо, премијер Грчке Кирјакос Мицотакис, председник Руанде Пол Кагаме, генерални директор IAEA Рафаел Мариано Гроси и бројни званичници више од 30 земаља.