Министарство културе

Министарство културе је у буџету за ову годину 138,5 милиона динара определило за радове на обнови Хиландара, што је до сада највише средстава опредељених за Хиландар. На седници Комисије за Хиландар, одржаној у Министарству културе, усвојен је Програм рада и финансијски план за 2026. годину те комисије, као и извештај о радовима и активностима реализованим у оквиру Програма обнове Светог манастира Хиландар за 2025. годину.

Министар културе и председник Комисије Никола Селаковић истакао је да је реч о појединачно највећем редовном буџетском износу у претходне 23 године и захвалио председнику Србије Александру Вучићу и Влади Србије на подршци. То, како је нагласио, показује да Србија економски и финансијски као држава јача и да се издвајања за Хиландар увећавају.

Селаковић је најавио да ће за изградњу депоа манастира, која ће почети у овој години постављањем шипова, бити издвојена додатна средства, односно да се објекат ризнице неће финансирати из редовних буџетских средстава, с обзиром на његов значај, будући да чува непроцењиву збирку духовног и културног наслеђа манастира и српског народа.

Представљајући радове на обнови Светог манастира Хиландар током 2025. године и планове за текућу годину, директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић такође је нагласио значај реконструкције ризнице манастира и изградњу подземног депоа, имајући у виду да садашња ризница није погодна за очување артефаката.

Говорећи о досадашњим радовима, Ранђић је рекао је да су објекти Дохије и Игуменарије завршени, те да очекује да ће Игуменарија бити у употреби од половине године, а да остаје да се ради на параклисима и зидном сликарству.

На седници је речено да се протекле године радило и на консолидацији западног бедемског зида, потом на пројекту потпуне реконструкције објекта старе перионице, који представља jедини сачувани објекат такве врсте на Светој Гори, те на санацији хиландарског западног пристаништа Јовањица, како би се осигурало његово даље редовно коришћење. Овај објекат је последњи пут обнављан и проширен пре 30 година, а представља улазну тачку за поклонике и снабдевање манастира. У његовој непосредној близини били су епицентри више од 1.000 земљотреса различитог интензитета који су погодили Хиландар за последњих годину дана.

На седници је констатовано да су посебно значајни конзерваторско–рестаураторски радови на покретном наслеђу, имајући у виду непроцењиву збирку духовног и културног наслеђа Светог манастира Хиландара, па су тако конзерватори радили на зидном сликарству параклиса Светог Саве и Светог Димитрија.

Представници Народне библиотеке Србије радили су и на заштити старе књиге, путем конзервације и рестаурације, као и на кодиколошкој обради Збирке ћириличких рукописа.