Autorsko vođenje i predavanje dr Rajke Bošković „Muzikalnost oblika u prostoru“ na izložbi “Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić”

Gost na predavanju: dr Ira Prodanov, muzikolog, redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu

Subota 28.2.2026. u 13 časova

Povodom umetnosti Olge Jevrić, pored mnogih tumačenja veoma značajnih kritičara i istoričara umetnosti, može se govoriti i o jednoj dimenziji koja do sada nije dovoljno istaknuta – muzikalnosti skulptorskih oblika. Svojevrsna vizuelna muzikalnost u njenom delu upućuje na epski ton, epsku zvučnost, epsku uzvišenost poniranja u dubine vremena, sećanja i doživljaja. To je skulptura epskog mišljenja i pevanja – širokog, oporog, iz dalekih sfera, bez površne tugaljivosti osećanja, nestalnih trenutnih raspoloženja, neobazrive raspričanosti; sve je svedeno na bit, na vekovno, na opšteljudsko, na bezvremeno, na trajno, na „tri puta u vatri pretopljeno”. To nisu ugodni tonovi milozvučne lirske melodije, nego snažni i teški dramatični tonovi, izvorni – neuglađeni i neuglačani; robusni – sa grubim tragovima i ožiljcima iskonskog, ogoljeni u svojoj istinitosti postojanja i u sveprisutnoj dimenziji neumitne borbe suprotnih sila: oblika i praznine, linija i masa, svetlosti i mraka, trpljenja i prkosa, rađanja i umiranja, stradanja i opstajanja. Oblici – teški i napeti; materija – neuglađena i sirova; površina – tmasta i neuglačana. Govor oblika i samog materijala – o opstajanju, tegobnosti opstanka, o večitoj borbi suprotnih sila u nama i oko nas. Muzikalnost i skulpturalnost prisutne su u njenom skulptorskom delu kao stanje teške i dramatične atmosfere – uzvišene u svojoj oporosti i opore u svojoj uzvišenosti.

 „Muzika? Da, ona je tu negde prisutna kao zvučno tkivo koje se projektuje u oblik” – ali ne kao ilustracija nekog određenog muzičkog dela, već „muzika kao prostorni događaj”, svedoči sama umetnica. Slušajući muziku, prema njenim rečima, ona je uočavala i doživljavala logiku kretanja zvuka, zvučnih masa linija, tišina u funkciji sadržaja, a onda je tu logiku kretanja zvuka projektovala u gradnju i kretanje oblika. Muzika je nesumnjivo bila neprocenjiv element koji je bitno uticao na njen skulptorski jezik, jer, kako je sama istakla, nije sigurna da li bi imala hrabrosti da se upusti u apstraktnu formu u ono vreme da nije imala takvo iskustvo i doživljaj muzike.

Na izložbi Olge Jevrić su predstavljene skulpture iz njenog celokupnog opusa iz kolekcije MSU-a, kao i iz kolekcija SANU i Kuće legata u Beogradu.