SKUPŠTINA SRBIJE: RASPRAVA O ZAKONU O ISTRAŽIVANJU NESREĆA U VAZDUŠNOM, ŽELEZNIČKOM I VODNOM SAOBRAĆAJU

-Ovim Sporazumom mi stičemo pravo na direktne letove između Srbije i SAD. Poslednji takav let bio je u maju 1992 godine. Pokušalo se i godinu dana kasnije, ali sistem nije na najbolji način uspostavljen.To je dobar sporazum ne samo privredni, već i politički, rekla je ministarka Zorana Mihajlović

Ranka Čičak

MINISTARKA građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović obrazložila je danas poslanicima predloge Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Zakona o obligacionim osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i Zakona o potrvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju Srbije i SAD:

-Ovim Sporazumom mi stičemo pravo na direktne letove između Srbije i SAD. Poslednji takav let bio je u maju 1992 godine. Pokušalo se i godinu dana kasnije, ali sistem nije na najbolji način uspostavljen.To je dobar sporazum ne samo privredni, već i politički.
– Zakonom o obligacionim i svojinsko pravnim odnosima u vazdušnom saobraćaju pokušavamo da još bolje utvdimo terminologiju postojećeg zakona koji ima 180 članova. Menja se 11 članova, kako bi se uskladili s EU i postigli da prava putnika uvek budu na prvom mestu. Direktorat će biti telo za sprovođenje ovog zakona.
– U Zakonu o istraživanju nesreća u vazdušnom, vodnom i drumskom saobraćaju sada prvi put objedinjujemo istraživanje u tri vrste saobraćaja. Tako ćemo lakše utvrditi jasne uzroke kada dođe do nesreća. U poslednje tri godine blo je 2.180 raznih nezgoda i udesa. Stradalo je 150 ljudi i napravljena je šteta od 271 milion evra. Zakonom će se uspostaviti Centar za istraživanje nesreća i udesa u sve tri vrste saobraćaja.
Poslaniku Aleksandu Seniću ne dopada se to što u Zakonu nije predviđen konkurs za direktora Centra:
– Da se ne bi desilo da tamo neki vlasnici pečenjara i slični kadrovi, koje smo mogli da vidimo prethodnih godina, upravljaju ovako bitnim oblastima. Mi smo amandmanom predvideli da se tu prime ljudi od integriteta i iskustva, a to zahteva konkurs.
Katarina Rakić pohvalila se da smo prvi u Evropi , pored Holandije, Francuske i Nemačke, uveli istragu u bezbednosti vodnog saobraćaja u unutrašnjoj plovidbi.
Blagoje Bradić podsetio je da je ranije istraživanje vazduhoplovnih nesreća bilo u nadležnosti Direktorata:
– Ali, to nije bilo u skladu s međunarodnom regulativom, koja je insistirala da ovaj posao pređe na na nezavisne i samostalne organe izvan Direktorata i same Vlade. Ono što meni bode oči je potrebna stručna sprema za glavnog istražitelja i njegovog pomoćnika. Gde baš nađoste radno iskustvo od 9 godina. Imam utisak da ste ovo pisali imajući u vidu konkretnu osobu.
Bradić kaže da je čekanje od 90 dana kako bi se oštećeni putnik obeštetio, predugačko i da taj rok treba smanjiti na 30 dana.
Zoran Živković zamera što su zakoni pisani na brzinu:
– Zakon koji se bavi istraživanjem nesreća mora biti popravljen. Skoro smo imali jednu helikoptersku nesreću sa sedmoro mrtvih. I dan danas ne znamo šta se tamo desilo, a prošlo je 150 dana. Ta nesreća je posledica apsolutne bahatosti, nemara i ljudi iz Vlade i onih kojima je bio posao da se brinu o bezbednosti tog leta. Sporazum sa SAD je dobar. Ali, nema razloga za poništavanjem istorije. Ona ne može da se izbriše. Letovi iz Beograda direktno za Njujork su bili od avgusta 2003 do jula 2004 godine. Ukinuti su kada je poromenjen direktor JATa, a neki genijalci koji su došli na to mesto su ukinuli let zato što je bio neisplativ. Zamislite, da let Beograd – Njujork može da bude neisplativ. Nije leteo JAT. On je bio učesnik u tom saobraćaju. Ali, to je bila mogućnost građanima Srbije da iz Beograda lete direktno, bez bilo kakvih komplikacija i presedanja za Njujork.<