Prekopavanje na početku Bulevara Zorana Đinđića – Predizborni trik, a ne odgovor na probleme

Neko naivan bi pomislio da je Grad Beograd možda krenuo sa aktivnosti koje prethode Evropskoj nedelji mobilnosti kojom se sugeriše da se veća pažnja posveti pešačenju, transportu biciklom i javnim prevozom, odnosno kombinaciji ovih vidova prevoza, a sve pod sloganom “Do the right mix”

Info: Ministarstvo prostora i Ulice za bicikliste

U UTORAK 8. septembra ujutru, na samom početku Bulevara Zorana Đinđića, iznenadio nas je veliki broj građevinskih mašina koje su uveliko kopale veliku zelenu površinu u središtu ove ulice. Građani novobeogradskih blokova 21 i 22 su uzalud tog jutra postavljali pitanje – ko i šta radi u njihovom kraju, pošto nikakvog obaveštenja ni građevinske table nije bilo.

Neko naivan bi pomislio da je Grad Beograd možda krenuo sa aktivnosti koje prethode Evropskoj nedelji mobilnosti kojom se sugeriše da se veća pažnja posveti pešačenju, transportu biciklom i javnim prevozom, odnosno kombinaciji ovih vidova prevoza, a sve pod sloganom “Do the right mix.” To je ujedno i politika mobilnosti o kakvoj sve češće govore i gradonačelnik i gradski arhitekta. Ipak, sledeći parolu “Do the right mix” Parking servis je zapravo počeo sa pretvaranjem zelene površine u Bul. Zorana Đinđića u parking za privatne automobile. To naravno ne čudi. Grad Beograd i preduzeća pod njegovom jurisdikcijom deklarativno se zalažu za održive vidove transporta ali u realnosti rade sve da stimulišu korišćenje privatnih automobila.
Zanimljiva je i pozadina ovog “razvojnog projekta“ JKP Parking servisa. Naime, početkom jula meseca, Opštinski odbor Srpske napredne stranke, organizovao je u dva dana prikupljanje potpisa građana blokova 21 i 22 za proširenje parking mesta u Bulevaru Zorana Đinđića. Samo 2 meseca kasnije, JKP Parking servis je ekspresno izradio i krenuo u realizaciju “razvojnog projekta proširenja parking kapaciteta u Bulevaru Zoranja Đinđića.”
Tako za pomenuti parking na sajtu JKP Parking servisa možemo pročitati sledeće: «Postojećih 1.077 parking mesta duž Bulevara Zorana Đinđića trenutno ne zadovolјava potrebe korisnika, a veliki broj nepropisno parkiranih vozila ometa normalan tok saobraćaja. Dodatni problem predstavlјa i nedostatak parking prostora za novoizgrađene administrativne, komercijalne, sportsko-rekreativne i poslovne objekte na ovoj lokaciji. Izgradnju velikog broja poslovnih objekata, nisu pratila adekvatna rešenja investitora po pitanju parkiranja, tako da gotovo sva ulična parking mesta, zauzimaju zaposleni i posetioci, koji koriste i parkirališta namenjena stanarima unutar blokova. Maksimalna popunjenost ovih parkirališta radnim danima je u periodu od 08 do 19 časova».
No, hajde da vidimo šta je zapravo srž problema? Parkiranje na kolovozu tik ispred fast food kioska nije fundamentalno ljudsko pravo i taj bi se problem lako mogao rešiti delovanjem komunalnih službi. Problem parking mesta koje zauzimaju zaposleni iz okolnih poslovnih i komercijalnih objekata je pak kompleksniji.
Studija “Istraživanje karakteristika parkiranja u Centralnoj zoni Beograda sa predlogom mera za poboljšanje uslova parkiranja” iz 2003. godine koja je jedan od dokumenata koji opravdava uvođenje zonskog parkiranja u centar Beograda navodi upravo korisnike koji dolaze automobilom na posao kao kategoriju koju bi zoniranjem trebalo destimulisati, dok bi posetioci poslovnih i komercijalnih sadržaja zoniranjem trebalo da dobiju mogućnost za takozvani obrt, odnosno oslobađanje parking mesta nakon određenog vremenskog intervala. Dakle, posetioci (bilo poslovnih ili komercijalnih sadržaja) bi prema studiji trebalo da dobiju više mogućnosti da se na datoj lokaciji parkiraju. Vozila stanara se tarifiraju po subvencionisanim cenama.
Pošto se u opravdanju akcije JKP Parking servisa u Bulevaru Zorana Đinđića pominje i “Elaborat uvođenja zonskog sistema parkiranja na Novom Beogradu” kao osnov za izvođenje ovih radova postavljamo logično pitanje: Nije li se prostim zoniranjem i ograničenjem satnice parkiranja moglo doći do jednostavnog rešenja i na ovoj lokaciji?
Na taj način bi korisnici koji dolaze kolima na posao bili destimulisani zbog plaćanja i (ili) vremenskog ograničenja, a posetioci bi mogli da upražnjena mesta koriste za obrt parkiranja. Na taj način bi ostalo dovoljno mesta i za stanare blokova.
Ukoliko bi parking mesta ponestalo, preko puta blokova 21 i 22 je i parkiralište Parking servisa kod Sava Centra, na čijem displeju se svakodnevno može pročitati da ima oko 200 slobodnih parking mesta. Trebalo bi samo cenu spustiti na cenu identičnu ceni na zoniranom parking mestu i parkiralište bi bilo popunjeno, dok ovako njegov kapacitet nije ni upola iskorišćen!
Ne treba pominjati da će planirana izgradnja 843 parking mesta samo u Bulevaru Zorana Đinđića i okolnim ulicama dodatno opteretiti u vršnom satu već zakrčene arterije Novog Beograda i dodatno napraviti pritisak na već sada neprohodan Brankov most u vreme popodnevnog špica, kao i da po planovima za izgradnju prve linije metroa ona treba da prolazi upravo kroz (ili ispod) Bulevara Zorana Đinđića.
Dodatno nas plaši ovakvo postupanje javnih komunalnih preduzeća i gradskih sekretarijata jer pokazuje ogroman i zabrinjavajući stepen ispolitizovanosti i odgovaranja na dnevno-političke potrebe vladajućih stranaka, umesto da rade za dugoročnu korist građana.
Ono što je potrebno građanima Beograda je promena saobraćajne paradigme, a ne konstantno izlaženje u susret potrebama korisnika privatnih automobila. Pravo na parkiranje nije fundamentalno ljudsko pravo, a proširivanje automobilske infrastrukture nigde u svetu nije dovelo do rasterećenja, već upravo do povećanja broja automobila na ulicama. Što više infrastrukture napravimo, više automobila će doći i dodatno opteretiti saobraćaj, stvoriti gužve, zagađenje i buku! Ukoliko još budemo gradili infrastrukturu na uštrb zelenih površina, rezultati će biti katastrofalni!
Baš zato, svetski trendovi, od Bogote do Tokija, idu u smeru drugačije politike mobilnosti. Pariz zbog zagađenja i gužvi uvodi “par – nepar” sistem za automobile kao i sistem javnih bicikala, London specijalnu taksu za ulazak automobilom u centar, Madrid ukida auto-put koji prolazi kroz centar grada, a Helsinki i Hamburg planiraju da u perspektivi učine korišćenje privatnih automobila u centru grada besmislenim, tako što će osnažiti alternativne vidove transporta. Od nas zavisi da li ćemo krenuti putem ubiranja jefinih političkih poena, i zanemariti činjenicu da će naša deca sutra trpeti posledice koje će biti skupe i teške za ispravljanje.<

DOGAĐAJI – DANAS