KOPAONIK BIZNIS FORUM “SRBIJA 2015-30”

Željko Sertić: “Od 188 preduzeća koja su pripremljena za stečaj, 76 nema nijednog zaposlenog”, kazao je Sertić. Najavio je i da se spremaju izmene Zakona o stečaju s ciljem da se preduzećima omogući da iz pasivne faze stečaja, pređu u aktivnu, po različitim modelima moderne tržišne ekonomije. Sertić je istakao da su u posebnom fokusu države reforme četiri javna preduzeća: Železnica Srbije, Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i Puteva Srbije

Ekipa redakcije
MINISTAR privrede Srbije Željko Sertić izjavio je danas da je nezadovoljan radom agencija koje su u nadležnosti njegovog ministarstva i najavio promene.
“Rezultat rada agencija koje sam zatekao unutar Ministarstva privrede, izuzetno je loš i mi ćemo biti među prvima koji će da menjaju staus agencija. Malo je u njima kompetentnih ljudi, a veliki je broj zaposlenih”, kazao je Sertić na Biznis forumu na Kopaoniku. Sertić je naveo da će promeniti procedure, način rada i izveštavanja tih agencija, u kojima će mesto direktora i drugih rukovodilaca zavisiti isključivo od rezultata rada. On je podsetio i da su fiskalna konsolidacija, reforma javnih
preduzeća i završetak privatizacije preduslovi razvoja Srbije, na šta se država obavezala aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom.

LABUS:TEŠKO DO SMANJENJA UDELA JAVNOG DUGA U BDP

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević je kazao da su u Srbiji i dalje loši makorekonomski pokazatelji, a pre svega zbog lošeg privrednog ambijenta i nedostataka investicija. Po njegovoj oceni velike mane su česte promene fiskalne politike u poslednjih nekoliko godina, a delom je tome doprinela i politička nestabilnost

PROFESOR Ekonomskog fakulteta u Beogradu Miroljub Labus ocenio je danas da će Vlada Srbije teško smanjiti učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu bez primene dodatnih fiskalnih mera.
Labus je na Biznis forumu na Kopaoniku na panelu o strategiji ekonomskog pravca kazao da je Srbija aranžmanom sa MMF sklopila dobar i obiman program koji uključuje konsolidaciju finansijskog sistema, javnih preduzeća i bankarskog sistema.
On je rekao da je jedna od dilema da li bi za stanje ekonomje koje ima Srbija bilo efikasnije da Narodna banka Srbije vodi politiku ciljanog nivoa kursa, odnosno ciljanog fluktuirajućeg kursa. Labus je predočio da postoji mogućnost da se u Srbiju slije dosta špekulativniog kapitala, usled odluka Evropske centralne banke da emituje novac za kupovinu državnih hartija od vrednosti i da treba ražmišljati šta će se desiti kad se taj špekulativni kapital povuče. Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević je kazao da su u Srbiji i dalje loši makorekonomski pokazatelji, a pre svega zbog lošeg privrednog ambijenta i nedostataka investicija. Po njegovoj oceni velike mane su česte promene fiskalne politike u poslednjih nekoliko godina, a delom je tome doprinela i politička nestabilnost. On je podsetio da je od 2011. promenjeno pet ministara finansija i sedam ministara privrede. Manji budžetski deficit kojim se vlada hvali, po njegovim rečima, jeste posledica smanjenja kapitalnih rashoda čime se šalje loša poruaka investitorima, a zemlja zaostaje u razvoju infrastrukture. Radosavljević je kazao da su i pored tri fiskalne konsolidacije u poslednje dve godine i povećanja poreskih stopa, poreski prihodi
ostali kao i pre toga. “Po privlačenju stranih direktnih investicija od 2007. do 2013.godine od Srbije su u regionu lošiji samo Bosna i Hercegovina i Makedonija”, istakao je on i dodao da je po brzini rasta javnog duga od Srbije lošija samo Rumunija.
On je ukazao i da je loše što rastu samo kamate na otplatu državnog duga i subvencije.<

“Do 2015. godine u Srbiji je privatizovano 3.047 preduzeća, a za te privatizacije je dobijeno 3,7 milijardi evra, odnosno u proseku oko 1,2 miliona evra po preduzeću”, kazao je Sertić koji je dodao da bi prosečna dobit od prodaje firmi bila manja, da nije bilo privatizacije u kojoj je učestvovao Telenor.
Podsetio je da je za privatizaciju ostalo nešto više od 500 preduzeća “koja su u ozbiljnim problemima”.
“Devedeste pet odsto tih preduzeća je potpuno tehnološki zastarelo”, kazao je on i naveo da je početna tačka za privatizaciju “potpuni minus”, jer nijedno od tih preduzeća nema rast.
Sertić je rekao da je u medijima pratio polemike oko toga na koji način te firme mogu da opstanu, ali smatra da bi javnost trebalo da shvati da početna tačka koja određuje oblik privatizacije, “nije
firma koja je pre 15 ili 20 godina uspešno radila, imala veliki broj zaposlenih, obezbeđeno tržište ili razvijne planove i solidan menadžment, već katastrofalno stanje u kojem se firme sada nalaze”.
On je dodao da te firme više nemaju tržište, a radnici uglavnom nisu sposobleni da se nose s tržišnim uslovima. “Od 188 preduzeća koja su pripremljena za stečaj, 76 nema nijednog zaposlenog”, kazao je Sertić. Najavio je i da se spremaju izmene Zakona o stečaju s ciljem da se preduzećima omogući da iz pasivne faze stečaja, pređu u aktivnu, po različitim modelima moderne tržišne ekonomije. Sertić je istakao da su u posebnom fokusu države reforme četiri javna preduzeća: Železnica Srbije, Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i Puteva Srbije.
Po njegovim rečima, za Železnice i EPS Vlada Srbije je donela akcione planove za reformu, a u narednih 30 do 60 dana će biti urađeni programi izmene planova rada i poslovanja Puteva Srbije i
Srbijagasa. Poslovanje tih kompanija, kako je dodao, nosi velike rizike po makroekonomsku stabilnost zemlje, ali je bitno i da se vodi računa i o drugim preduzećima u vlasništvu države.
Sertić smatra da je nedopustivo da više od 700 javnih preduzeća koja su preuzele posao u ime i za račun države, pravi ogromne gubitke, navodeći da su godinu završila sa 51 milijardom dinara
minusa. Sertić je ipak kazao da će javna preduzeća, po planovima rada koje su morala da dostave do kraja prošle godine, uštedeti 35 milijardi dinara sto je gotovo 300 miliona evra.
Na Kopaoniku se od juče održava godišnji trodnevni ekonomski forum na kojem predstavnici vlasti, ekonomisti, privrednici i bankari razgovaraju o najboljim modelima za podsticanje privrednog rasta u Srbiji. Tema 22. Kopaonik biznis foruma je “Srbija 2015-30: Nova vizija industrijalizacije privrede i modernizacije društva”. Forum organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije, a okupiće 550 učesnika, među kojima su i ambasadori, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija i organizacija u Srbiji.<

EKONOMIJA