SKUPŠTINA SRBIJE: ZA I PROTIV IZMENA ZAKONA

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje i poslanik DS Vesna Marjanović ocenila je da, godinu dana nakon donošenja paketa medijskih zakona, koje je pozitivno ocenila Evropska komisija, “Vlada Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja, padaju na prvom ispitu, na implementaciji Zakona”

Produžavanjem ovog roka narušava se konkurencija: Vesna Marjanović

Ranka Čičak

POSLANICI Socijalističke partije Srbije, Nove Srbije, Saveza vojvođanskih Mađara, Srpskog pokreta obnove i Jedinstvne Srbije najavili su danas da će glasati za predložene izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima kojima se produžava rok za privatizaciju državnih medija.

Poslanici Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Nove stranke rekli su da ih neće podržati. Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga rekla je da neće glasati za izmene i dopune Zakona “zato što je privatizacija medija namenjena samo tome da bi se mediji pogasili, da bi na tržištu ostali samo oni mediji koji odgovaraju državi”, kao i zbog toga što se na lokalu gasi informisanje i stečeno pravo na informisanje na jezicima nacionalnih manjina”.
– Informisanje na jezicima nacionalnih manjina je na neki način naš ulazak u Evropu. Time niko ne može u okruženju da se pohvali, time možemo da se pohvalimo samo mi i ne znam zašto to bogatstvo, zašto to zlato rušimo na neki način time što ćemo privatizovati sve ono što je do sada dobro funkcionisalo, rekla je ona. Prema njenim rečima, ljude iz unutrašnjosti ne interesuje šta emituje Javni servis, već ih interesuje šta se dešava na lokalu, u njihovim sredinama.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je da “ni jedno stečeno pravo nacionalnih manjina nije ni na koji način umanjeno, ni prethodnim Zakonom, a kamoli ovim izmenama i dopunama Zakona”.
– U Srbiji postoji 1.447 javnih glasila, imamao 110 televizijsklih stanica, imamo 325 radio stanica. Ovde govorimo o 74 medija gde se država povlači iz vlasničke strukture medija, rekao je Tasovac. On je rekao da su produženjem roka dali još jednu šansu medijima koji nisu pokazali dovoljnu odgovornost, kao i lokalnim samoupravama. Najveća odgovornost za nužnost pomeranja ovog roka je na medijima koji nisu ozbiljno shvatili da je njihova obaveza da pripreme dokumentaciju, i lokalnim samoupravama koje su imale obavezu da završe svoj deo posla, rekao je Tasovac.
Poslanik Nove Srbije Dragan Jovanović rekao je da će glasati za predložene izmene Zakona, ali je dodao da bi država trebalo da napravi izuzetak i da Novinska agencija Tanjug i
dalje ostane u državnom vlasništvu. Da li mi, ako hoćemo da budemo ozbiljna zemlja, treba da se odreknemo Novinske agencije Tanjug?, pitao je Jovanović i dodao da je slično pitanje i za Radio Jugoslaviju.
Poslanik Socijaldemokratske stranke Blagoje Bradić rekao je da će izmenama i dopunama Zakona biti dovedeno u pitanje finansiranje lokalnih medija, navodeći da je Zakonom predviđeno da država obezbedi iz budžeta 100 miliona dinara za finansiranje Novinske agencije Tanjug i Radio Jugoslavije.
Poslanik SPO Aleksandar Jugović rekao je da će podržati izmene i dopune Zakona i ocenio da je to “pokušaj da se onima koji su olako shvatili pravne norme usvojene u parlamentu da još jedna šansa kako bi pristupili procesu privatizacije”.
Predsednica Odbora za kulturu i informisanje i poslanik DS Vesna Marjanović ocenila je da, godinu dana nakon donošenja paketa medijskih zakona, koje je pozitivno ocenila Evropska komisija, “Vlada Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja, padaju na prvom ispitu, na implementaciji Zakona”. Vlada Srbije i Ministarstvo su se samo nekoliko dana pre
isteka roka na prečac odlučili na pomeranje roka za privatizaciju, roka koji su sami odredili kao realni rok u kome će svoje obaveze da izvrše, rekla je Marjanovićeva. Prema njenim rečima, pomeranje roka je urađeno bez dovoljno jake argumentacije i mogućnosti da se o tome raspravlja u medijskoj zajednici, javnosti i parlamentu.Ona je pitala da li će biti urađen rebalans budžeta ili će se institucijama kulture uzeti novac da bi se obezbedilo 100 miliona dinara za finasniranje Tanjuga i Radio Jugoslavije. Marjanovićeva je rekla da je jedan od glavnih ciljeva donošenja medijskih zakona da se obezbedi konkurencija u oblasti medija. Produžavanjem ovog roka narušava se konkurencija, pre svega mislim na novinske agencije i na Tanjug.Tanjug će se i dalje finansirati iz državnog budžeta, dok će ostale agencije i dalje biti na tržištu i same se snalaziti, upozorila je ona i ocenila da je to “gušenje medijske konkurencije”.Ona je pitala šta će se destiti sa Radio Jugoslavijom i dodala da bi bilo šteta za Srbiju da izgubi mogućnost da emituje program na kratkim talasima i stranim jezicima.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Miletić Mihajlović rekao je da će podržati predloženo zakonsko rešenje i dodao da je ta poslanička grupa podnela amandman “koji je u funkciji izjednačavanja položaja svih subjekata koji se privatizuju u ovoj oblasti, što podrazumeva i dovođenje Savezne javne ustanove Radio Jugoslavije u isti položaj”.
Predsednik Nove stranke i poslanik Zoran Živković najavio je da će ta stranka glasati protiv predloženog zakonskog rešenja, navodeći da će ono produžiti agoniju ljudi koji rade u tim medijima. On je rekao da bi država trebalo da izađe iz medija i ocenio da je pomeranje rokova dokaz neefikasnosti rada Vlade. Živković je rekao da je problem kako da se nastavi finansiranje medija do kraja oktobra i dodao da je nužan rebalans budžeta, jer će u suprotnom biti nenamenskog trošenja sredstava.<

SRBIJA