15. APRIL

slika-3-zps11980. – U Parizu je umro francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr (Jean Paul Sartre), jedan od najznačajnijih predstavnika egzistencijalizma. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi (“Mučnina”, “Zid”, “Biće i ništavilo”, pozorišni komadi “Mušice”, “Iza zatvorenih vrata”, “Prljave ruke”).>>>


1450. – U poslednjoj fazi Stogodišnjeg rata Francuzi su u bicikod Forminjija porazili Engleze, čime je okončana engleska dominacija u Normandiji.
1469. – Rođen je indijski duhovni učitelj, guru Nanak, osnivač sikizma. Njegovi sledbenici Siki žive uglavnom u Indiji, a najbrojniji su u državama Pandžab i Harijana.
1755. – Doktor Samjuel Džonson, engleski pesnik, novinar ileksikograf, objavio je “Rečnik engleskog jezika”, prvi moderni engleski rečnik.
1764. – U Versaju je umrla Žan-Antoaneta Puason (Jeanne-Antoinete Poissin), markiza De Pompadur, ljubavnica kralja Luja XIV (Louis) i jedna od najuticajnijih ličnosti na njegovom dvoru.
1765. – U Sankt-Peterburgu je umro Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedist svetskog glasa. Bavio se i fizikom, hemijom, geografijom i astronomijom i znatno doprineo razvoju tih nauka. Autor je prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta (1755), koji i danas nosi njegovo ime.
1843. – Rođen je američki pisac Henri Džejms (Henry James).Napisao je oko 100 knjiga, među kojima su najpoznatiji romani “Portret jedne lejdi”, “Amerikanac”, “Dejzi Miler”, “Roderik Hadson”…
1909. – Austrijski car odobrio je Statut za autonomnu upravu u Bosni i Hercegovini.
1912. – Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD potonuo je “Titanik”, najveći i najluksuzniji prekookeanski brod svog doba. Život je izgubio 1.523 od 2.224 putnika.
1912. – Rođen je korejski diktator Kim Il Sung. Upravljao je Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti 1994. Smrću “velikog vođe”, kako su ga podanici zvanično oslovljavali, okončana je jedna od najdužih apsolutističkih vladavina u 20. veku.
1923. – Insulin, koji je kanadski naučnik, nobelovac Frederik Banting (Frederic), otkrio 1921. godine, počeo je da se koristi u lečenju dijabetesa.
1941. – Jugoslovenska vlada, na čelu sa njenim predsednikom, generalom Dušanom Simovićem, napustila je zemlju posle nemačke okupacije. Dan ranije iz zemlje je otišao i kralj Petar II Karađorđević.
1945. – Britanske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Bergen-Belzen.
1952. – Frenklin banka u Njujorku izdala je prvu kreditnu karticu usvetu.
1968. – Dva sovjetska satelita bez ljudske posade, Kosmos 212 i 213, automatski su se spojili dok su kružili u zemljinoj orbiti.
1974. – Nakon petnaestogodišnje vladavine, vojnim pučem svrgnutje s vlasti predsednik Nigera Diori Hamani.
1979. – U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više odsto ljudi, oko 600 je povređeno, a više od 80.000 ostalo je bez kuća.
1980. – U Parizu je umro francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr (Jean Paul Sartre), jedan od najznačajnijih predstavnika egzistencijalizma. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi (“Mučnina”, “Zid”, “Biće i ništavilo”, pozorišni komadi “Mušice”, “Iza zatvorenih vrata”, “Prljave ruke”).
1986. – Američki avioni bombardovali su Tripoli i Bengazi u znakodmazde za pogibiju dvojice Amerikanaca u eksploziji bombe u diskoteci u Berlinu 5. aprila. U bombardovanju je ubijeno oko 40 ljudi, među kojima i usvojena kćerka libijskog lidera Moamera Gadafija (Muammar Gaddafi).
1989. – Na fudbalskom stadionu u Šefildu, u severnoj Engleskoj,pod srušenim tribinama poginulo je 96, a povređeno 200 ljudi kada su na već prepun stadion puštene nove grupe navijača.
1989. – Umro je kineski političar Hu Jaobang (Yaobang), šef Komunističke partije Kine od 1981. do januara 1987, kad je smenjen pod optužbom da je dopustio prodor ideja “buržoaskog liberalizma”. Na dan njegove smrti, studenti u Pekingu i Šangaju izašli su na ulice da bi izrazili žalost. To je bio početak velikog studentskog protesta koji je okončan krvoprolićem početkom juna 1989. na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen.
1990. – U Njujorku je u 85. godini umrla filmska glumica švedskog porekla Greta Garbo, “božanstvena Greta”, kako su je nazivali obožavaoci. Smatra se jednom od najvećih glumica 20. veka nemog i zvučnog filma (“Kraljica Kristina”, “Ana Karenjina”, “Marija Valevska”, “Mata Hari”).
1992. – UN su uvele sankcije protiv Libije zbog njene umešanostiu podmetanje bombe u avion kompanije Pan Ameriken koji je eksplodirao iznad mesta Lokberi u Škotskoj 1988. i rušenje francuskog aviona iznad Nigera 1989. godine.
1999. – NATO preuzeo odgovornost za bombardovanje konvojaizbeglica na Kosovu, tokom kojeg je, prema jugoslovenskim izvorima, poginulo 75 civila.
2003. – Na 18 godina zatvora osuđen je Folkert van derGraf (Volkert van der Graaf), ubica holandskog političara Pima Fortjina (Pim Fortuyn). To je bilo prvo političko ubistvo u Holandiji u poslednja preko tri veka.
2005. – U memorijalnom parku holokausta u Bruklinu otkrivena jespomen ploca žrtvama logora Jasenovac (Hrvatska), što je prvi javni spomenik u SAD stradalima u tom logoru.<


NA DANAŠNJI DAN

14. APRIL

_sp-pesnik-sima-pandurovic

1883. – Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne. Pošto je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu, a uređivao je i više časopisa, uključujući “Misao”. Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama “Posmrtne počasti”, prožetu pesimizmom, u kojoj je dramatično opevao bolnu tragediju ljubavi, duševne krize i gorčine, nespokoj, pobunu i smrt. Kasniji stihovi, u kojima preovladava rezignacija, misaono su bogatiji. Ispevao je i niz rodoljubivih

13. APRIL

pnc-145

1869. – U Pančevu je izašao prvi broj nedeljnika “Pančevac”. U ovom listu objavljen je prvi prevod na srpski jezik “Komunističkog manifesta”. List je više puta zabranjivan i obnavljan

 

 

 

12. APRIL

gagarin

1961. – Sovjetski Savez je lansirao prvog čoveka u kosmos. U svemirskom brodu “Vostok I” kosmonaut Jurij Gagarin načinio je krug oko Zemlje za 108 minuta

 

 

 

 

11. APRIL

slavko

1999. – U Beogradu je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova “Dnevni telegraf” i “Evropljanin”. Ubistvo nije razjašnjeno.

 

 

 

Next Post

ZAŠTITNIK GRAĐANA SAŠA JANKOVIĆ: VIŠE PRITUŽBI OVE GODINE

sri apr 15 , 2015
NAJVEĆI BROJ GRAĐANA ŽALIO SE NA ONO ŠTO ZOVEMO LOŠA UPRAVA, NA BESMISLENE PROCEDURE, NEODGOVARAJUĆE VREMENSKE ODREDNICE, PREVALJIVANJE NA GRAĐANE […]

DANAS