18. maj

2014 – Umro je srpski književnik, akademik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić. Najpoznatiji njegovi romani su: Daleko je sunce, Vreme smrti, Koreni, Deobe, Vreme zla i Vreme vlasti.

1711. – Rođen Ruđer Josip Bošković, matematičar, fizičar i astronom

1781 – Španci su u Kusku, u Peru, pogubili Tupak Amarua II (Tupac), vođu ustanka naroda Inka protiv španske vlasti. 1799 – Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše (Pierre Beaumarchais), autor komedija “Seviljski berberin” i “Figarova ženidba”, koje su inspirisale Đoakina Rosinija (Gioacchino Rossini) i Volfganga Amadeusa Mocarta (Wolfgang, Mozart) da komponuju istoimene opere.

1800 – U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803 – Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804 – Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836 – Rođen je austrijski Šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic (Wilhelm Steinitz), prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom (Johannes Zukertort).

1868 – Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. S prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

1868. – Rešenjem kneza Mihaila Obrenovića islam priznat kao veroispovest u Kneževini Srbiji

1872 – Rođen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel (Russell), osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1883 – Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus (Walter, Gropius), koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu “Bauhaus”, jednu od najuticajnih tokom XX veka.

1897. – Rođen Frenk Kapra, američki filmski reditelj, scenograf i producent

1899. – Rođen Dušan Nedeljković, filozof i etnopsiholog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, akademik

1911 – Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler (Mahler), direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba. Komponovao je deset simfonija, cikluse solo pesama za glas i orekstar.

1919 – Rođena je britanska primabalerina Margot Fontejn (Fonteyn), jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920 – U Poljskoj, blizu Krakova, rođen je Karol Vojtila (Wojtyla), koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1923. – Rođen dr Vojin Šulović, ginekolog, profesor Medicinskog fakulteta i direktor Ginekološko-akušerske klinike u Beogradu, akademik

1934. – Rođen Nikola Simić, pozorišni, filmski i TV glumac

1944 – U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara s Krima, pod optužbom da su sarađivali s Nemcima.

1954 – Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1960. – Osnovan Mašinski fakultet u Novom Sadu, u sastavu Univerziteta u Beogradu, 1974. godine prerastao u Fakultet tehničkih nauka, ovaj datum
obeležava se kao Dan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

1973 – Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin (Jeanette Rankin), prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974 – Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1977. – Ustanovljen Međunarodni dan muzeja na 11. Generalnoj konferenciji Međunarodnog saveta za muzeje, 1977. godine. Tom prilikom, Savet, koji je svetska strukovna organizacija pri UNESCO, uputio je poruku svetu, u kojoj je naglašeno da su „muzeji značajno sredstvo kulturne razmene, obogaćivanja kulture, razvoja međusobnog razumevanja, saradnje i mira među narodima”

1988 – Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992 – Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995 – Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov,koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996 – Romano Prodi postao je predsednik 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije (2006) Prodi je ponovo postao predsednik 61. italijanske vlade.

1996 – Pod pritiskom međunarodne zajednice, ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se s mesta predsednika Republike Srpske. Tu dužnost je preuzela dotadašnja potpredsednica RS Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998 – Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999 – Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okončane sedmogodišnje surove borbe.

2000 – Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

2005 – Umro je Frenk Goršin (Frank Gorshin), američki glumac i veliki imitator.

2007. – Umro Mika Špiljak, hrvatski političar i državnik, predsednik Saveznog izvršnog veća i Predsedništva SFRJ, narodni heroj

2009 – Evropska komesarka za budžet i bivša ministarka finansija Dalija Gribauskaite pobedom na predsedničkim izborima u Litvaniji postala je prva predsednica te zemlje.

2009 – Nekoliko većih američkih dnevnih listova ili je bankrotiralo ili potpuno zatvoreno, kao posledica dramatičnih promena nastalih pojavom interneta i izbijanjem svetske ekonomske krize.

2010 – Američki predsednik Barak Obama potpisao je zakon o slobodi štampe s ciljem da to bude osnova za veću zaštitu novinara i slobodne štampe širom sveta i identifikaciju zemalja gde se ta načela krše. Zakon je dobio ime po novinaru Volstrit džornala, Danijelu Perlu, koga su 2002. ubili ekstremisti u Pakistanu.

2011 – Međunarodni tribunal za Ruandu osudio je bivšeg generala Avgustina Bizmunga na 30 godina zatvora zbog uloge u masovnim ubistvima, posebno plemena Tutsi.

2014 – Umro je srpski književnik, akademik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić. Najpoznatiji njegovi romani su: Daleko je sunce, Vreme smrti, Koreni, Deobe, Vreme zla i Vreme vlasti.

2018 – U avionskoj nesreći na Kubi kada se neposredno po poletanju sa međunarodnog aerodroma u Havani srušio avion sa 113 putnika i članova posade, poginulo je 110 osoba.

2018 – U napadu u srednjoj školi u američkom gradu Santa Fe blizu Hjustona, ubijeno 10 osoba, a za napad osumnjičen 17-godišnji učenik.♦