11. mart

1544 – Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso (Torquato Tasso), autor epa “Oslobođeni Jerusalim” koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je i Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.

1771. – Segedinski plemić Mikloš Karas podigao naselje Horgoš na zemljištu koje je dobio na poklon od austro-ugarske carice Marije Terezije

1851 – U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera “Rigoleto”.

1876. – Umro Jovan Filipović, pravnik, sudija, ministar pravde i prosvete Srbije

1887. – Osnovano prvo niško pozorište “Sinđelić”

1911 – Rođen je ser Ficroj Maklejn, britanski general, diplomata i pisac, šef savezničke misije pri Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske (NOV) i Partizanskih odreda Jugoslavije (POJ).

1913 – Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1915. – Podignuta austrougarska optužnica protiv Alekse Šantića zbog stihova iz zbirke “Pjesme”
1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom “Plava ptica” vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

1916. – Počelo prebacivanje srpskih vojnika sa Krfa na Solunski front

1917 – Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.

1920 – Emir Fejsal (Faisal) proglašen je kraljem nezavisne Sirije.

1938 – Artur Sajs-Inkvart (Seyss-Inquart) je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga (von Schuschnigg), a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.

1941 – Kongres SAD izglasao je na predlog predsednika Ruzvelta (Roosevelt), Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovodenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara.

1943. – Rođen Adam Puslojić, književnik i prevodilac

1946. – Rođen Jurij Bajec, ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ekonomski savetnik premijera Srbije

1955 – Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander), koji je 1928. iz gljive “Penicilium Notatum” izolovao prvi antibiotik – penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem (Chain) i australijskim lekarom Florijem (Florey) koji su njegov izum prvi put primenili.

1973 – Hektor Kampora (Hector Campora) pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.

1974 – Umro je pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

1975 – U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade Portugalije, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.

1981 – Pod parolom “Kosovo – republika” u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

1985 – Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

1985 – Egipćani braća Al Fajed (Fayed) postali su većinski vlasnici londonske robne kuće “Harods”.

1990 – Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.

1990 – Čileanski diktator general Augusto Pinoče (Pinochet) posle više od 16 godina prepustio je predsednički položaj Patrisiju Elvinu (Patricio Aylwin), ali je zadržao komandu nad Oružanim snagama.

1998 – Pored snažnih protesta studenata koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

1999 – Pošto je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista “Dnevni telegraf” na po pet meseci zatvora, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava “Hjuman rajts voč” je ocenila ;da su napadi vlasti SRJ na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

2000. – Umro Ivo Robić, hrtvatski pevač i kompozitor

2000 – U eksploziji metana u rudniku uglja “Barakovi” u Ukrajini poginuo je 81 rudar.

2000 – Akademik i advokat Rikardo Lagos proglašen je za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea, ubijenog u državnom udaru 1973.

2003 – Kanadski sudija Filip Kirš (Filipe Kirsch) izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za sve zločine u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.

2003 – Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obeštećenje za prisilni rad u Japanu tokom Drugog svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo davno.

2004 – U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu, 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je ranjeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma je protestovalo ;više od osam miliona Španaca.

2005 – Sirijska vojska je napustila severni Liban, čime je okončano 29-godišnje vojno prisustvo Sirije u toj zemlji.

2005. – Umro Momčilo Popović, novinar i urednik Radio-televizije Beograd

2006 – Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević umro je u pritvoru Haškog tribunala u Sheveningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

2011 – Japan je pogodio razoran zemljotres magnitude 8,9, sa epicentrom u Tihom okeanu koji je izazvao snažan cunami, najveći u istoriji te ostrvske zemlje. Poginule su 22.000 ljudi. Cunami i naknadni udari koji su danima potresali taj deo Japana i oblast gde je nekoliko nuklearnih centrala, izazvali su nuklearnu krizu i visok stepen radijacije, posebno u teško oštećenoj centrali “Fukušima”.

2014 – Parlament Krima je proglasio ;nezavisnost tog poluostrva od Ukrajine, pet dana uoči referenduma o pripajanju te teritorije Rusiji.

2016 – Umro je Dragan Nikolić, jugoslovenski i srpski glumac. U bogatoj karijeri igrao je u 180 filmova i na televiziji, a njegovi najpoznatiji likovi su Džimi Barka (Kad budem mrtav i beo), Flojd (Nacionalna klasa), Prle (Otpisani), Popaj (Balkan Ekspres), Vlah-Alija (Banović Strahinja), Urke (Poslednji krug u Monci).♦