16. januar

2018. – Ubijen Oliver Ivanović, mašinski inženjer, karatista i međunarodni karate sudija, predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, predsednik Građanske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda”

1547. U Moskvi za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat po značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva sina, zbog čega je dobio naziv Grozni. 1553. osnovao prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao grad Arhangelsk. Potukao Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom pripojio Sibir.

1605. – Objavljen roman “Don Kihot” Migela de Servantesa

1708. – U manastiru Krušedol, duhovnom središtu Srba u Ugarskoj, održan prvi narodno – crkveni sabor, za mitropolita izabran Isaija Đaković

1768. – Štampan prvi broj časopisa “Slaveno-serbski magazin”

1778. Francuska priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave. U februaru iste godine u Parizu potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a na hiljade dobrovoljaca krenulo da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon i Košćuško.

1794. Umro engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela “Opadanje i propast Rimskog carstva”, koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.

1842. – U Teatru na Đumruku vojni kapel – majstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša, priredio prvi javni muzički koncert u Beogradu

1864. Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče Ustav po kom su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale deo Danske. U ratu koji je usledio Danci poraženi, a sporna vojvodstva pala pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.

1908. U Beogradu otvoren hotel “Moskva”, podignut na mestu kafane “Velika Srbija”. Zgradu projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.

1910. – Otvoren “Apolo”- prvi bioskop u Novom Sadu

1920. U SAD stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.

1924. – Rođen Aleksandar Tišma, književnik, akademik

1924. – Rođena Mira Sanjina Šiljegović, primabalerina, koreograf i pedagog

1927. Umro srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije i Geografskog društva u Beogradu. Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju.

1930. – Prvi put izašao dodatak Politike “Politika za decu”

1930. – Prvi put izašao dodatak Politike “Politika za decu”

1945. Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Ubijeno ili zarobljeno 220.000 nemačkih i 77.000 savezničkih vojnika.

1949. – Rođena Vera Ivković, pevačica

1957. Umro italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u XX veku. Dirigovao u milanskoj “Skali” i operi “Metropoliten” u Njujorku, gde je organizovao i simfonijski orkestar.

1969. U centru Praga češki student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog pakta u avgustu 1968.

1969. Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima “Sojuz 4” Vladimir Šatalov i “Sojuz 5” Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov prvi put u istoriji spojili dve letelice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

1979. Šah Irana Reza Pahlavi napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija koji su potom preuzeli vlast.

1987. Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo Džao Cijang.

1991. SAD i zapadni saveznici počeli, u Zalivskom ratu, operaciju “Pustinjska oluja” masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma Ujedinjenih nacija Bagdadu.

1993. U opkoljenom Sarajevu, koje je već mesecima bez struje i vode, poginulo osam, a povređeno 19 osoba od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu.

1996. Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo ostavku.

1998. U eksploziji metana u rudniku “Soko” u Čitluku kod Sokobanje poginulo 29 rudara.

2000. Za predsednika Čilea izabran Rikardo Lagos, prvi predsednik-socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, kog su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.

2001. U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo ubijen predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo njegov sin Žozef. Kabila na vlast došao u maju 1997. posle pobune koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.

2001. U Ljubljani umro Sergej Krajger, slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Bio je član Predsedništva SFRJ od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.

2002. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio sankcije protiv terorističke mreže “Al-Kaida” i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.

2002. – Umro Branislav Ikonić, elektroinženjer, privrednik i političar, predsednik Izvršnog veća Srbije

2009. – Umro Bogdan Tirnanić, novinar, publicista i filmski kritičar

2018. – Ubijen Oliver Ivanović, mašinski inženjer, karatista i međunarodni karate sudija, predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, predsednik Građanske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda”♦