Balkanekspresrb.rs

ONLAJ MAGAZIN ZA BALKANSKU SARADNJU

Balkan: Službe bezbednosti u rukama partija na vlasti

2 min read
Rade Radovanović (VOA) - Dvojac: Stefanović - Gašić /Foto VOA/

Iako je u službi bezbednosti oduvek bilo ljudi bliskih vladajućim strankama, nikada se na čelu Bezbednosno-informativne službe nije nalazio jedan od osnivača stranke na vlasti, kao što je slučaj sa sadašnjim direktorom BIA Bratislavom Gašićem, koji je jedan od osnivača Srpske napredne stranke – ocenio je juče izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović.

Na regionalnoj diskusiji, Petrović je istakao i da kontrola službi bezbednosti u Srbiji dugo ne postoji, pošto se tim poslom ne bave institucije, već “konkretni ljudi”:

“Više ne postoji nikakva vrsta kontrole nad službama bezbednosti. Mi smo ranije imali veoma aktivnog zaštitnika građana, koji je bio uzor, ne samo ovde kod nas na Zapadnom Balkanu, nego i u Evropi. On je sproveo zaista jako dobru, dubinsku kontrolu Bezbednosno informativne agencije i čiji izveštaj služi kao primer kako treba vršiti tu kontrolu”, objasnio je Petrović.

U Crnoj Gori veliki broj institucija ima ovlaštenja da kontroliše službu bezbednosti – od ombudsmana i Agencije za zaštitu ličnih podataka, do parlamentarnih odbora. Po rečima Dine Bajramspahić iz crnogorskog Instituta Alternativa, predstavnici tih institucija nisu nikada ušli u Agenciju za nacionalnu bezbednost:

“Veoma je teško baviti se ovom temom kada većina javnosti prihvata zdravo za gotovo da je normalno da obaveštajni sektor bude apsolutno netransparentan i da je normalno da obaveštajni sektor radi samo za vlast. Imate građane koji se plaše da kritikuju vlast, jer smatraju da ih neko neprestano sluša i prati, koji se plaše da idu na proteste, jer smatraju da ih neko gleda”, istakla je Bajramspahić.

U Makedoniji su pojedinci povezani ne samo partijski, nego i porodično – istakla je Magdalena Lembovska iz skopskog Centra za evropske strategije Eurotink i ukazala da su ti ljudi pre više godina izgradili sistem kontrole izvršne vlasti, sudova i medija, koji je bio u službi jednog centra moći.

Uprava za bezbednost i kontraobaveštajne poslove je ne samo imala monopol na presretanje komunikacija – što je obavljala za policiju, finansijsku policiju i carinu – već se mešala i u kriminalističke istrage, rekla je Lembovska.♦