Svečanost u Narodnom pozorištu: 151 godinu „Goreti vatrom Apolonovom“

Foto:NP

Svečanim programom pod nazivom „Goreti vatrom Apolonovom“, Narodno pozorište u Beogradu proslavilo 151 godinu postojanja

Narodno pozorište u Beogradu svečanim programom pod nazivom „Goreti vatrom Apolonovom“, proslavilo je juče, 22. novembra 151 godinu postojanja. Dodeljene su i tradicionalne godišnje nagrade, uz osvrt na sedam premijera i jednu obnovu, mnoštvo priznanja i gostovanja koja su obeležila prethodnih godinu dana, kao i podsećanje na istorijat kuće.

Uvod u proslavu, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, prema scenariju Branislave Ilić, počeo je scenom iz baleta „Hazarski rečnik-lovci na snove“, a potom i pričom o tome kako je pre deceniju i po, otpočeo pozorišni život u novoj zgradi.

Nakon toga, prisutnima se obratila upravnica Ivana Vujić koja je, između ostalog, kazala:

„Prijateljstvo je zanat najstariji, ali istovremeno srećna sam što mogu da služim stotinama veličanstvenih umetnika i hiljadama gledalaca koji dolaze u Narodno pozorište. Goreti vatrom Apolonovom koji je bog poezije, umetnosti i svetlosti velika je privilegija. U komadu Na dnu, Maksima Gorkog, lik koji se zove Baron stalno ponavlja jednu rečenicu, koja glasi: Imao sam ja zlatne kočije, zlatne kočije imao sam ja. Veoma često sam razmišljala šta je to – da li su to zlatne kočije, kao bogatstvo, ili šta je to? Ne, on je govorio – imao sam ja nekada u sebi svetlosti, mašte, mladosti, ludosti, nemogućnosti, vatre, svega sam imao, goreo sam Apolonovom vatrom. Svi ovi ljudi ovde, koji predstavljaju kuću Narodnog pozorišta, a predstavljaju je oni koji trenutno rade u njoj, oni koji honorarno rade za nju, oni koji gledaju u nju, oni koji prolaze pored nje, oni koji o njoj čuju, oni koji o njoj misle loše, oni koji o njoj misle dobro… svi oni su zaslužili da gore vatrom Apolonovom do kraja. Do kraja se gori i onda je plam veliki”, kazala je gospođa Vujić.

Osvrnuvši se na period u poslednjih 12 meseci, otkad je na čelu Narodnog pozorišta, istakla je da je to za nju najznačajnijih godinu dana u njenom, kako je naglasila, dosadašnjem veoma kratkom životu, dodavši da predviđa da će živeti 126 godina.

Istaknuta su i mnogobrojna gostovanja u zemlji i inostranstvu, učešća na više od dvadeset festivala, te veliki broj dobijenih nagrada, kako kolektivnih, tako i pojedinačnih.

Takođe, bilo je reči i o nastavku saradnje sa Kraljevskim dramskih pozorištem „Dramaten“ iz Stokholma, gostovanju zagrebačkog HNK-a posle 38. godina, kao i o potpisanim Protokolima o saradnji sa Dojčes teatrom, Narodnim pozorištem u Budimpešti, Operom iz Alžira „Bulem Besai“, Dramom SNG-a iz Ljubljane i Operom i Baletom MNT-a iz Skoplja.

Minutom ćutanja odata je i počast članovima kuće koji su preminuli između dva Dan pozorišta – prvaku Drame Marku Nikoliću, solistkinji Baleta Oliveri Gavrilov Stojiljković, glumcu u penziji Bogoljubu Diniću, inspicijentu u penziji Predragu Peroviću i prvacima Opere Nikoli Mitiću i Aleksandru Đokiću.

Uz podsećanje na osnivanje Glumačke škole u Narodnom pozorištu, 16. decembra 1869. godine, ukazano je i da je nacionalni teatar, od samih početaka, pa do današnjih dana, kroz razne programe okupljao mlade ljude i sprovodio različite tipove edukacije profesionalaca. U tom smislu, navedeno je da je u prethodnoj godini, na inicijativu upravnice Ivane Vujić, a u cilju bavljenja edukacijom profesionalaca iz oblasti izvođačkih umetnosti, kao i edukacijom publike, pokrenuta programska linija „Platforma“ u okviru koje je realizovano više značajnih programa. Pomenuto je i otvaranje treće scene „Radionica“,♦