“Na uranku” /Foto NP/
Ranka Čičak
Sinoć je bilo svečano u Narodnom pozorištu. Pre tačno 150 godina izvedena je prvi put u njemu predstava “Posmrtna slava Kneza Mihaila Obrenovića”. Odmah posle prigodnog sećanja na taj događaj, izvedena je, povodom stogodišnjice od osnivanja Opere, prva srpska opera, “Na uranku”, Stanislava Biničkog. Dok su se naši dedovi i pradedovi raspravljali o tome ko je važniji, pisac muzike, Binički, ili pisac libreta, Branislav Nušić, publika je sinoć uživala i u tekstu i u muzici i niko nije razmišljao da li je prvo napisan tekst ili note.
Osavremenila Biničkog i Nušića; Ana Grigorovič /Foto N,P)
Rediteljka, Ana Grigorović, rodjena 1987.godine, diplomirala je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesorke Ivane Vujić. Završila je master studije i režirala na desetine komada. Ona je još jedan pokazatelj kako je Ivana Vujić, koja je zatekla Narodno pozorište u tužnom stanju intriga i nerada, reanimirala ovaj teatar i dovela mlade ljude, svoje najbolje bivše studente.
Ana je napravila novu verziju opere “Na uranku” znalački. Oni koji su gledali poslednji put ovu operu 1968. godine, kažu da je sada bolja.
Ana ne krije da je imala tremu:
-Pred takvim delom svi ustuknemo zbog odgovornosti. Potreban je koncept koji će približiti priču savremenoj publici i dokazati još jednom koliko su Binički i Nušić večni.
Dirigent Stefan Zekić dobio je veliki aplauz, a Evgenija Jeremić-Stanka, Marko Živković- Rade, Dubravka Filipović-Anđa, Vuk Zekić. Redžep, Mihajlo Otašević – Mujezin i Hadži Nenad Maričić, osim aplauza, dobili su i mnogo cveća.♦
