8. oktobar

1469. Umro firentinski slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj.

1768. – Rođen Vlaho Stulić (Stulli), dramski pisac

1803. Umro italijanski pisac Vitorio Alfijeri, prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti.

1810. Rodjen Džejms Vilijem Maršal, čije je otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo “zlatnu groznicu” 1849.

1856. Velika Britanija počela “drugi opijumski rat” protiv Kine, u kom joj se pridružila i Francuska.

1864. Rodjen Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima.

1871. U Čikagu izbio velik požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao 3 dana poginulo je oko 300 ljudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih kuća.

1892. – Rođena Marina Ivanovna Cvetajeva, ruska književnica

1895. Rodjen argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle sedamnaest godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo izabran za predsednika. Umro 1974, a predsednik Argentine postala je njegova supruga Izabela.

1895. Ubijena korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji. Zaveru na korejskom dvoru organizovao Japan preko svog konzula generala Goro Miura.

1912. Crna Gora objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra, čime je počeo Prvi balkanski rat.

1922. – Rođena Ljubica Đorđević, bibliotekar i bibliograf, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu

1931. – Rođen Dragoslav Srejović, arheolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, akademik

1953. Velika Britanija i SAD povukle svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni “A”. To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je rešena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955.

1954. Vojne snage Severnog Vijetnama ušle u glavni grad Hanoj.

1967. Umro britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948.

1967. – Ubijen Ernesto Če Gevara de la Serna, argentinski lekar i revolucionar, heroj Kubanske revolucije

1970. Nobelovu nagradu za književnost dobio ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.

1975. Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje.

1984. – Počeo sa radom Zvezdara teatar u Beogradu

1991. Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma Slovenija i Hrvatska potvrdile svoju samostalnost i nezavisnost od SFRJ.

1992. Umro Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi, u istoriji evropskih naroda ostaće zapamćen i kao državnik koji se 1970. poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971.

1993. UN ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbog politike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti.

1998. Savet NATO usvojio “detaljan operativan plan za vazdušne udare u fazama” na Kosovu. Predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dat je rok od 24 caša da ispuni zahteve iz rezolucije UN, Vlada Srbije donela Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO.

2001. Najmanje 114 ljudi poginulo kada je avion kompanije SAS udario u jedan mali avion na aerodromu Linate u Milanu.♦