1791. – Rođen Sima Milutinović-Sarajlija, književnik, vaspitač Petra II Petrovića Njegoša
1796. Predvodjeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem Crnogorci na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.
1824. Skupština Meksika usvojila Ustav prema kom je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.
1866. Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji pripali oblast Veneto i grad Venecija.
1888. Rodjen nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. umro od posledica mučenja.
1895. Rodjen Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo pesničko delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali značajan uticaj na evropsko pesništvo.
1897. Rodjen francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta.
1906. Na Radio-konferenciji u Berlinu SOS ustanovljen kao medjunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči “Save Our Souls”. Konvecnija stupila na snagu u julu 1908.
1915. – Rođen Branko Krsmanović, revolucionar, španski borac
1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija podeljena na 9 oblasti.
1932. Irak, nakon isteka britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.
1940. – Rođena Nada Knežević, pevačica zabavne i džez muzike
1952. Velika Britanija na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.
1955. – Rođen Željko Samardžić, pevač
1968. Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.
1977. Umro srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.
1981. Posle 7 meseci, irski nacionalisti u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili štrajk gladju protiv britanskih vlasti, tokom kog je umrlo deset štrajkača.
1989. U okružnom sudu u Prištini počelo sudjenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za kontrarevolucionarno delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku “Stari trg”.
1990. Istočna i Zapadna Nemačka se, nakon 45 godina, zvanično ponovo ujedinile. Neformalno ujedinjenje počelo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.
1991. Predsedništvo SFRJ u nepotpunom sastavu odlučilo da predje na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je gradjanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predvidjeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali članovi iz Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore, pa je nazvano “krnje Predsedništvo”.
1995. Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov ranjen u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan slučajni prolaznik poginuli.
1997. Japanski voz na magnetnim jastucima brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.
1999. U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula 4 člana Srpskog pokreta obnove. Predsednik stranke Vuk Drašković, koji je tom prilikom lakše povredjen, optužio vlasti za ubistvo i atentat na njega.
1999. Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jerga Hajdera osvojila drugo mesto u parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.
2010. – U Pećkoj patrijaršiji ustoličen 45. patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Njegova svetost gospodin Irinej♦
