Dve umetnice koje će biti upamćene: Mira i Aja

 

Ranka Čičak

U istoriji naše kulture i međunarodne politike samo su dve žene uspele da povežu Jugoslaviju i Srbiju sa celim svetom. To su Mira Trailović i Aja Jung. Mira je to uspela u tužnom vremenu komunističkog jednoumlja. Ležerno i bez trzavica.

 

A nije bila komunista.Moj je otac, Milorad Stanojević, bio je s njenom porodicom prijatelj pre rata, a Dragoljub Guca Trailović bio mu je kolega novinar. Pedesetih je čika Guca bio u Zadru na odsluženju vojnog roka, a Mira je mesec dana provela tamo u stanu moje bake.Bila je tada spikerka u Radio Beogradu i maštala o pozorištu. Bila sam mala da shvatim njene kritike stare generacije glumaca i režisera koji su još radili, a sve sam ih poznavala i volela, jer su nam bili prijatelji, a mene su svake večeri vukli u pozorište.

Prošlo je desetak godina i shvatila sam kada je Mira u zgradi Borbe otvorila Atelje 212, šta je njoj smetalo kod starije generacije. Njene su predstave za sve bile nešto novo. Šaputalo se da su parodija na vlast i zlobnici su predviđali da neće dugo.

 

Visoki rukovodioci zaduženi za kulturu dolazili su da pogledaju, ali se nisu izjašnjavali, čekali su šta će reći Tito.Tito je takođe ćutao, ali je ceo svet počeo da piše o Ateljeu i da ga upoređuje s najmodernijim svetskim kućama. Gde god bi putovao, Broza su pitali o Miri, a u Atelje su dolazili ambasadori svih zemalja. Mira je postala pozitivna veza sa celim svetom i najbolja podrška našoj diplomatiji.

Aja Jung


Kada sam pre 6 godina upoznala Aju Jung, prva pomisao mi je bila da je uporedim sa Mirom. Bila sam starica koja u svojim stvarima još čuva programe sa nastupa Maje Pliseckaje u Narodnom pozorištu, ne priznaje moderan balet, a Aja suprotnost. Moram da priznam da me je Ajin Festival igre uveo u tu vrstu umetnosti i promenio. Shvatila sam i političku razliku uslova u kojima je radila Mira i ovih Ajinog vremena.Ubeđena sam da je Miri, iako u vreme komunističke diktature, bilo lakše. Država je sve plaćala, nije bilo finansijskih problema, Atelje je bio mesto okupljanja celog sveta. A Aja je počela od nule. Niko joj ni dinara nije dao. Imala je samo svoju ljubav prema poslu i veliku želju da uspe. Ambasade, predstavništva raznih preduzeća, kulturne institucije raznih zemalja polako su prihvatali Aju i njen Festival igre je postajao sve popularniji. Danas, kada slavi 16 godina, postao je referentna manifestacija u svetu. Napuni veliku salu Sava centra.Tu su ambasadori iz celog sveta. U vreme kada Srbija vodi bitku sa mnogim zemljama oko Kosova, kada je teško naći prijatelje, pored predsednika Vučića, samo je Aja u stanju da okupi ceo svet na svojim predstavama.To je pre neki dan rekao i američki ambasador. Ipak, neki naši ljudi zaduženi za kulturu je ignorišu. Pre neku godinu morala sam predsednika Vučića da pitam zašto ministar kulture Vladan Vukosavljević ne dolazi na Festival igre. Predsednik je bio zatečen i već posle mesec dana, nova premijerka, Ana Brnabić, podržala je Aju. Ona je sada redovni gost Fetivala. Predsednik Vučić ne želi da zaostane. Neće doći na otvaranje u nedelju, jer je u Nišu, ali je planirao sledeću nedelju. Ipak, ministar kulture ostaje nezainteresovan. A i novac za finansiranje Festivala teško stiže.♦

BERB

Next Post

22. mart

pet mar 22 , 2019
–1876. Rođen srpski pisac Borisav Stanković, jedan od začetnika moderne srpske proze. Prikazujući život rodnog Vranja s kraja XIX veka, […]

DANAS