TASOVAC NA PANELU “ULOGA MEDIJA U REFORMAMA” NA KOPAONIK BIZNIS FORUMU

Voleo bih zapravo da vidim kroz vreme da Savet za štampu ne reguje samo na žalbe već da ima monitoring i da može samoinicijativno da reaguje, jer je poštovanje kodeksa je od ključne važnosti”, istakao je Tasovac

Ekipa redakcije

MINISTAR kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je danas da za sve što se plasira u javnu sferu odgovornost imaju i valsnici medija, ali i glavni i odgovorni urednici, odnosno da je sva odgovornost na struci.
“Toga svi moramo da budemo svesni. Odovornost za implementaciju zakona raspoređena je na sve učesnike medijske sfere. Vlasnici medija i glavni i odgovorni urednici imaju svoju odgovornost, pa time dolazimo i do samih novinara koji učestvuju na javnoj sceni”, rekao je Tasovac na panelu “Uloga medija u reformama” na Kopaonik biznis forumu. Međutim, on je poručio i da od “rđavog novinara ne može da se napravi dobitnik pulicerove nagrade”. “Verujem da će od ključne važnosti biti jačanje samoregularotrnih tela. Voleo bih zapravo da vidim kroz vreme da Savet za štampu ne reguje samo na žalbe već da ima monitoring i da može samoinicijativno da reaguje, jer je poštovanje kodeksa je od ključne važnosti”, istakao je Tasovac. On je rekao i da Ministarstvo kulture i informisanja uvek aktivno učestvuje u svim javnim raspravama koje se tiču medija.
“Mislim da samo kroz otvoreni i ktitirčki dijalog možemo da učinimo da Srbija postane primer objektivnog izevštavanja i pluralizma”, kazao je Tasovac.
Srpski mediji imaju značajniju ulogu u sprovođenju, ne samo ekonomskih, već i širih društvenih reformi, ali trenutno nisu forum za debatu o ključnim pitanjima i izazovima vremena, ocenila je danas direktorka Tanjuga Branka Ðukić. On je na panelu o ulozi medija u reformama na Kopaonik biznis forumu rekla da postoji mnogo razloga za takvu situaciju, a kao najvažnije navela je pitanje vlasničke strukture medija, nedostatak kritičke javnosti u društvu, nedovoljno kvalitetnih novinara, ali i urednike opterećene “sopstevenom biografijom, aranžmanima s političarima i biznismenima sumnjivih biografija…” Prema njenim rečima, u periodu tranzicije, mediji su uspeli da se oslobode državne arbitraže, ali pojavio se “moćan faktor uticaja klijenata i oglašivača bez kojih osiromašeni mediji na srpskom tržištu ne mogu da prežive”.
“Koliko je težak taj uticaj teško je reći, jer se ti podaci, što je i razumljivo, kriju, ali mogu se naslutiti činjenicom da je lakše napasti premijera Srbije nego, primera radi, Komercijalnu banku”, rekla je Ðukić. Kao drugi razlog Ðukić je navela da se od srpskih medija previše očekuje u okolnostima u kojima vodeće institucije društva i kritička javnost ne nude i nemaju prave odgovore za izazove vremena u kojem živimo. “Ne mislim ovde na političke elite, već intelektualce, koji su prvi napustili javni interes u Srbiji”, rekla je Ðukić upitavši gde su univerziteti, instituti i nezavisni intelektualci, i kada su inicirali neku javnu debatu. Kako je konstatovala , intelektualci u totalitarnim režimima igraju progresivnu ulogu, dok u demokratijama ne funkcionišu. Treći razlog, kako je dodala, jeste to da je “tranzicija opustošila i srpske medije”.<

POLITIKA