Skupština Srbije: Ništa novo – klevetanja ostaju!

Ranka Čičak

Skupština Srbije definitivno se podelila. Pozicija i njene pristalice zaseda u sali a opozicija, koja je salu napustila, drži svoje sastanke u holu. Činilo se ispočetka da će u sali biti mirnije, ali su i danas pljštale uvrede.

 

Vojislav Šešelj sasuo je sve svoje klevete na Rasima Ljajića, nabrojao firme čiji je on navodno vlasnik i tvrdio da finansira izgradnju 1400 sztanova u Sočiju.

Na neverovatne tvrdnje niko nije odgovorio, jer niko i ne veruje. Samo je Milorad Mijatović iz Rasimove stranke ponovio pitanje iz decembra prošle godine – šta će osuđeni ratni zločinac u poslaničkim klupama:

– Ovo je jedini parlament u Evropi gde još sedi pravosnažno osuđeni ratni zločinac. Administrativni odbor mi je na pitanje odgovorio tvrdnjom da još nije dobio presudu Haškog tribunala. Molim ministra spoljnnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Hagom da dostavi Narodnoj skupštini presudu Trbunuala prevedenu na srppski jezik kako bi Administrativni odbor mogao da raspravlja o Šešelju u Skupštini. Inače ovo što taj ratni zločinac govori o Ljajiću je zlonarmerna neistina i to zna cela Srbija. Ljajić je častan čovek koji celog života nije imao ni prekršajnu prijavu za saobraćaj, a kamoli nešto više.

 

Zanimlivo kako se ovog puta vladajuća koalicija dosetila da ispljuje političke neprijatelje, a da ne mora da iznosi dokaze. Nekoliko poslanika poznatih po klevetanju postavilo je stotinu zahtebva za formiranje anketnog odbora koji bi proučio ponašanje političkog neprijatelja, ali je sve završilo na predlogu za koji većina nije glasala.

Nemanja Šarović iz SRS setio se Zorana Đinđića i tražio da anketni odbor ispita političku pozadinu njegovog ubistva. Janso je da nje Đinđić njima korisniji mrtav nego živ? Ko je imao najviše koristi od njegove likvidacije? Oni koji su mu bili najbliži i među njima treba tražiti nalogodavce i izvršioce, jer su najviše profitirali. Zato oni posle atentata i nisu želeli da se time bave.

Vjerica Radeta sumnja da Centri za socijalni rad prodaju decu u inostranstvo.
Marijan Rističević podneo je najviše zahteva za formiranje anketnog odbora. Nijedan nije usvojen, ali je Rističević slušaocima izneo bezboj nedokazanih tvrdnji i kleveta na razne adrese. Sašu Jankovića nazvao je lopovom koji je pokret slobodnih građana napustio po, navodnom, naređenju Đilasa. Đorđa Vukadinovića nazvao je Vlahom koji hvali Đilasa, a Zorana Živkovića ludakom kojem treba Ludnicu. Ristićević je pobrkao pojmove o Ljotićevcima, fašizmu i demokratiji pa je Boška Obradovića obukao u sve ove kapute. Iskoristo je to da kaže kako Skupština plaća Bošku stan na Dedinju i daje platu veću od 100 hiljada a on je bojkotuje. Ristićević je sasuo more neproverenih podataka i o Gorici Gajić, Sandi Rašković Ivić, Miroslavu Aleksiću, Aleksandri Jerkov, Vladimiru Đuriću, Veroljubu Stefanoviću, Nemanji Radoviću, Tomislavu Žigmanovu.♦

 

Za to vreme su poslanici, napadnuti da ignorišu Skupštinu, držali konferencije za novinare u holu. Svi su rekli da je ovaj način njihovog nrada posledica ne parlamentarnog ponašanja vladajućih stranaka. Tvrde da Srbija nije slobodna zemlja i da je tallac loše spolnje politike koju vodi ova vlast. Zameraju što nisu imali priliku da se izjasne o budžetu za prošlu i ovu godinu. Zato su i doneli odluku o bojkotu većine. Gorica Gajić je uplašena novim predlogom zakona o sredstvima za ishranu bilja i zakona o bezbednosi hrane.Ona smatra da ovi zakoni otvaraju vrata za sloboidnu proizvodnju GMO hrane u našoj zemlji. Isto to misli i Boško Obradović i pita dokle ćemo raditi ono što naručuju stranci na šetu našeg čoveka:

– Bezbednost naše hrane prelazi u ruke stranaca. Prvi put se komisija za kontrolu hrane koju uvodi u naše zakonodavstvo nalazi se izvan naše zemlje. Srpski proizvođači hrane moraće da poštuju kodeks alimentarijus.Ovi zakoni najavljuju mogućnost da se uskogro GMO hrana proizvodi i kod nas.♦