BEOGRAD: Ministarski sastanak o ekologiji

Ranka Čičak

U svetu se Balkan opisuje kao kraj sa najčišćom prirodom. Ipak u statistikama gradovi na zapadnom Balkanu imaju najzagađeniji vazduh. Zagarđene su i vode, a plastične kese i flaše su ih zagušile.

U celom svetu je tako, negde više negde manje. Godišnje od zagađenog vazduha umre sedam miliona ljudi, a nekoliko miliona tona plastičnih kesa i flaša slivaju se iz reka u okeane. To je više nego što planeta može da podnese pa su UN zpočel veliku akciju čišćenja zemlje.
Ministri za ekologiju i njihovi zamenici iz dvanaest zemalja danas i sutra u Beogradu razmenjuju iskustva.
U Sarajevu ministar za ekologiju BiH, Mirko Šarović rekao je da je pre dva dana grad bio najzagađeniji u svetu. Ljudi ovde pišu peticije i traže pomoć od nadležnih organa. Vazduh im je zagađen 45 puta više nego u drugim gradovima. Posledica je tri hiljade mrtvih godišnje. Pet termoelektrana, zatim automobili stariji od 17 godina uništavaju grad. Otpad je najveći problem. Komunalnog otpada je 332 kilograma po stanovniku. Ambalažni otpad težak je 240 hiljada tona. Divlje deponije se množe.
U Grčkoj je mnogo bolje. Oni su smanjili broj elektrana na opasna goriva, lignit se u domaćinstvima skoro ne koristi, već struja. Zabranili su upotrebu starih vozila na dizel, za sada samo u Solunu, ali već dogodine u celoj Grčkoj. U prevozu su uključili tramvaje i električna vozila. Grci se hvale da imaju 40 posto životinjskog i 60 posto bilnjnog sveta u Evropi. Problem je još što se 80 posto otpada baca na divlje deponije, ali je uloženo mnogo u postrojenja za preradu vode. Do tridesete godine 8 ipo milijardi će se potrošiti za zaštitu životne sredine.
Mađarska nudi svim zemljama koje se spremaju za EU svoja iskustva u ekologiji.
Srpski ministar ekologije Goran Trivan kaže da se kod nas odvaja 15 milijardi evra za čistu sredinu. Srbija se prilagođava Evropi a od 2012. godine je članica Pariskog sporazuma.
Oko Beograda je pošumljeno 750 hektara pa se po zelenilu glavni grad Srbije približio Parizu i Kopanhagenu. Naš ministar najavljuje električne automobile i nove tramvaje.
Pomoćnik ministra ekologije iz Albanije Leo Čuči kaže da ova mala zemlja, sa velikim ekolioškim problemima, ima simbol orla na zastavi, ali orlova u šumama više nema. Albanija se usklađuje sa ekološkim pravilima Evrope, palanira da zabrani plastiku za jednokratnu upotrebu. Do pre dve godine trošila je 5 miliona kesa dnevno, a prošle godine je smanjila na 4 miliona.
Makedonci imaju najveći problem u Skoplju i kažu da je grad zagađen zimi, kada građani koriste drva za loženje, a neki u peći ubavcuju plastiku i mazut.
Turci tvrde da 70 posto zagađenja mora plastikom dolazi sa kopna. To je opasno jer mikro plastiku jedu ribe pa se tako ljudi razboljevaju od raka.
Rumunija građanima daje najveći bonus za kupovinu električnih automobila.Pomaže domaćinstvima da uvode grejanje na svetlost.
Slovenija se dosetila pa obevzala proizvođače da sami prate sudbinu svoje ambalaže i uklanjaju je iz prirode. Svako mora da ukloni svoj otpad. Od nove godine zabranjene su plastične kese i flaše. Deca u Sloveniji uče ekologiju u školama, pa kod kuće o tome uče svoje roditelje.
Bugarska se pohvalila uspesima u poboljšanju kvaliteta vazduha i ponudila komšijama svoja iskustva.♦