PORUKA MILANA RADOIČIĆA: Blizu sam – čekam i posmatram!

 

Poslednji zlikovački upad nazovi policije, a zapravo privatne garde ozloglašenih albanskih terorista u severnu Kosovsku Mirovicu, bio je pokazna vežba i pretnja svakome Srbinu koji reši da brani svoje dostojanstvo i pravo na život.

 

Došli su kod mene u stan, gde živim sa ženom i malom decom, sa armijom do zuba naoružanih ljudi, sa samo jednim ciljem – da me ubiju. I za to sam dobio jasne dokaze.

Neću im se predati, jer ne želim da budem iskorišćen kao preparirana lutka za pokazivanje onima koji vode specijalni rat protiv Srbije i srpskog naroda ili instrument u zataškavanju nečijeg gnusnog i zločinačkog napada na jednog od srpskih političkih lidera Olivera Ivanovića, posebno zato što oni nisu došli da me odvedu živog.

Nisam bio najbliži prijatelj sa Oliverom Ivanobićem, ali nisam ubica i nikakve veze sa ubistvom nemam.

Priština želi da me ukloni zato što znaju da sam zajedno sa mojim prijateljima i mojom braćom jedan od retkih koji je spreman da im se suprotstavi u njihovoj nameri da zgaze i osvoje sever Kosova i Metohije i pokore srpski narod.

Smeta im otpor koji pružamo na severu KiM, ali neće me naterati da napustim pokrajinu. A na poziv svoje države Srbije da dam bilo kakav iskaz uvek sam spreman da se odazovem, kao što sam spreman i za nju da se borim.

Za svoj narod, svoju porodicu i svoju zemlju sam spreman sve da podnesem, ali nisam i neću da prihvatim da me blate i optužuju oni koje su za to platili Amerikanci i Britanci.

Divljačka demonstracije sile, koja, uzgred rečeno, nije bila nimalo impresivna, bila je poslednji čin u pokušaju kriminalizovanja čitavog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i pokušaj da se svaki otpor Srba anticivilizacijskom delovanju Prištine otupi i diskredituje.

Moja sudbina oklevetanog i progonjenog čoveka je danas sudbina svakog Srbina na Kosovu i Metohiji, jer svi zajedno se u ovim teškim trenucima borimo za kolektivni opstanak srpskog naroda na prostorima na kojima mnogi žele da nas ne bude, i ovim saopštenjem obraćam se pre svega svojim sugrađanima i sunarodnicima na Kosovu i Metohiji.

Nisam uplašen, kao što ni moji sugrađani ne treba da budu uplašeni, jer Srbija je ozbiljna država, i preduzeće najmudrije, najodlučnije i najodgovornije poteze kako bi sačuvala svoj narod na Kosovu i Metohiji.

Ako se Srbi na Kosovu i Metohiji pitaju gde sam, reći ću im samo da sam blizu, i da čekam i posmatram, jer nikome od nas nema uzmicanja, a pobeda će na kraju, bez ikakve sumnje, biti naša.♦