KREDITNA MOBILNOST: RAZMENA STUDENATA I NASTAVNIKA BIĆE UDVOSTRUČENA

Učesnici skupa, u organizaciji Fondacije Tempus – Erazmus+, Ministarstva prosvete i EU Info centra, su kao neke od glavnih izazova naveli potrebu za informisanjem studenata o mogućnostima razmena i davanje podrške stranim studentima


eu202

baner_euic184x80_sr
izvor

UNAPREĐIVANJE mobilnosti studenata povećava nivo obrazovanja, ali univerziteti u Srbiji se i dalje suočavaju sa izazovima na tom polju, ocenili su učesnici skupa “Iskustva i perspektive u organizaciji kreditne mobilnosti”.
Učesnici skupa, u organizaciji Fondacije Tempus – Erazmus+, Ministarstva prosvete i EU Info centra, su kao neke od glavnih izazova naveli potrebu za informisanjem studenata o mogućnostima razmena i davanje podrške stranim studentima.
Upravitelj Fondacije Tempus – Erazmus+ Marija Filipović – Ožegović je rekla da fondacija zagovara mobilnost kao priliku da studenti deo studija provedu u inostranstvu.
Evropska unija opredelila je oko 20 miliona evra za projekte kreditne mobilnosti u visokom obrazovanju za zemlje Zapadnog Balkana kroz novi program Erazmus +. On pruža mnogo veću fleksibilnost u saradnji od prethodnog Erazmus mundus programa, jer preko univerziteta i visokih škola svaki fakultet, katedra ili institut mogu da sklapaju ugovore o razmeni studenata i nastavnika. Procenjuje se da će razmena biti udvostručena, zbog čega je veoma važno da visokoškolske ustanove budu spremne za te izazove, rekla je Filipović – Ožegović.
“Ovaj skup je zamišljen kao neki vid pripreme za konkurisanje za projekte mobilnosti, ali i radi informisanja kako da se visokoškolske ustanove ponašaju kada prvi studenti počnu da odlaze na evropske univerzitete, ali i da strani dolaze na visokoškolske ustanove u Srbiji. Ta razmena će biti dvosmerna. Smatramo da je veoma važno da oni čuju kakva su iskustva univerziteti dosad imali sa priznavanjem položenih ispita, kako izgledaju te procedure, jer studente najviše brine koji kursevi će im biti priznati kada se vrate na matične fakultete”, rekla je Filipović – Ožegović.
“Najvažnije je da fakulteti odluče šta žele od mobilnosti, da li im je prioritet da usavršavaju mlađe nastavnike i asistente ili da šalju i primaju studente. Važno je i da se tome strateški pristupi, odnosno da odluče da li će se razmena raditi po principu sličnosti, različitosti ili kombinacijom ta da principa, da kad dobiju poziv za učešće, vide da li im odgovaraju ti studijski programi. Takođe moraju da znaju šta će sa studentima koji će kod njih doći, da li će im organizovati mentorski rad, da li imaju programe na engleskom… Sve to je neophodno da bi mobilnost bila kvalitetna i u funkciji unapređena nastave”, istakla je Filipović – Ožegović.
Pomoćnik ministra prosvete Zorana Lužanin je ocenila da je mobilnost studenata jedna od stvari u kojima akademska zajednica Srbije nije dostigla ni nivo “šestice”, iako je mobilnost značajna kao siguran način podizanja nivoa obrazovanja.
Ona je rekla da postoji potreba da studenti koji su bili u razmenama prenesu svoju iskustva drugima i dodala da ministarstvo prosvete želi da Srbija ove godine dobije strategiju internacionalizacije visokog obrazovanja.
Cenu neozbiljnog shvatanja mobilnosti ćemo videti kroz pet ili deset godina, kada studentima iz Srbije budu otvoreni univerziteti širom Evropske unije, rekla je Lužaninova.
Predstavnici univerziteta u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu su naglasili da studenti i univerzitetsko osoblje nisu dovoljno informisani o mogućnostima za mobilnost i da postoje problemi oko priznavanja ocena stečenih u razmenama.
Milica Spasojević, sa Univerziteta u Kragujevcu ističe da je na tom univerzitetu od 2009. do 2014. akcenat bio na odlaznoj mobilnosti.
“Program Erazmus+ je sveobuhvatniji i unosi novi model rada, pa je potrebno da tome prilagodimo i naše procedure. Univerzitet u Kragujevcu je pripremio Pravilnik o učešću univerziteta u kreditnoj mobilnosti Erazmus+ programa, a uspostavljena je i mreža Erazmus+ koordinatora, kako bi se obezbedio sistemski pristup novom programu i postigla efikasna komunikacija i koordinacija aktivnosti – kaže Spasojević.
Univerziteti u ta tri grada su uveli više načina za pružanje podrške studentima, kao što su časovi stranih jezika i pomoć prilikom izrade aplikacija.<


EU

carinaEVROPSKE VESTI: CARINSKI SISTEM SRBIJE MODERNIZOVAN UZ PODRŠKU EU

Projekat je finansirala EU sa 2,2 miliona evra iz pretpristupnih fondova, što je deo paketa evropske pomoći Vladi

 

davenportISTRAŽIVANJE, INOVACIJA I TRANSFER TEHNOLOGIJA – PROJEKAT ULAGANJA U SRPSKU NAUKU

Ulaganje u primenjenu nauku nije potrošnja, već investicija u budućnost svake zemlje, rekao je Davenport, na promociji projekta

kocijancic-maja-05MAJA KOCIJANČIČ: EU ZABRINUTA ZBOG TVRDNJI DA SAŠA JANKOVIĆ UGROŽAVA NACIONALNU BEZBEDNOST

Kocijančič: Nezavisne regulatorne institucije igraju važnu ulogu u svakom demokratskom društvu i predstavljaju ključni deo reformi koje Srbija

EDNEVNIKEVROPSKI DNEVNIK: LITERARNO TAKMIČENJE NA TEMU “EVROPA I JA”

Pobednici će biti proglašeni 9. maja na Fejsbuk stranici Evropski dnevnik https://www.facebook.com/evropski.dnevnik ), a Delegacija Evropske unije i