23. novembar

–1909. – Rođen je jugoslovenski revolucionar i političar srpskog porekla Aleksandar Marko Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. je postao član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije.


 

1221 – Rođen je Alfonso X Učeni (el Sabio), kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.

1531 – Mirom u Kapelu završen je drugi građanski rat u Švajcarskoj i rimokatoličke oblasti su priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.

1831 – Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je u organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.

–1853. – Umro je srpski lekar i kulturni radnik Jovan Stejić, koji je u duhu racionalizma 18. veka gajio kult razuma i propovedao etiku vrline, rada i dužnosti. Studirao je u Pešti i Beču i potom bio lekar u Šapcu, Kragujevcu i Valjevu. Posle štampanja jedne knjige u kojoj se služio novim pravopisom Vuka Karadžića, sukobio se s knezom Milošem Obrenovićem i otišao iz Srbije. Po povratku 1840, postavljen je za načelnika saniteta, zatim za sekretara Državnog saveta. U filozofskim spisima napadao je verski fanatizam. Napisao je stručnu kritiku Vukovog prevoda “Novog zaveta”.


–1855 – U Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma (“Iz knjiga starostavnih”, “Ivkova slava”, “Zona Zamfirova”, “Pop Ćira i pop Spira”). Bio je član Srpske kraljevske akademije.


–1881. – Rođena je srpska književnica Milica Janković, koja je slikarsku školu završila u Beogradu, gde je bila nastavnik crtanja. Dela: zbirka pripovedaka “Ispovesti”, romani “Pre sreće”, “Plava gospođa”.


1883 – Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko, osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je prekinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti predkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku.

1889 – U Pale rojal salonu u San Francisku postavljen je prvi džuboks.

1891 – Deodoroda Fonseka, vođa prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiljen je da napusti položaj.

–1903. – Jedan od najboljih pevača svoga vremena, Enriko Karuzo, italijanski operski pevač, debitovao je u operi “Rigoleto” pred američkom publikom u Njujorku.


 

 

–1909. – Rođen je jugoslovenski revolucionar i političar srpskog porekla Aleksandar Marko Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. je postao član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu je rukovodio pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija Gestapoa uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja je zverski mučen i potom prebačen u bolnicu radi lečenja, gde je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata je bio ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. Na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz optužio ga je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i “grupašku i antipartijsku delatnost”. U skladu s komunističkom praksom političkih obračuna, iskonstruisane optužbe su prihvaćene, iako nisu bile potkrepljene uverljivim dokazima, pa je Ranković smenjen sa svih funkcija. Njegova sahrana 1983. u Beogradu, kojoj je prisustvovalo više od 100.000 ljudi, veoma je uznemirila komunističko rukovodstvo Jugoslavije, koje je u tome videlo znak buđenja “srpskog nacionalizma”.


1932 – Spajanjem dva kraljevstva – Nejd i Hejaz, formirana je Kraljevina Saudijska Arabija sa kraljem Abdul Azir ibn Saudom.

–1933 – Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki, najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini 20. veka (“Emanacije”, “Tužbalica za žrtve Hirošime”, “Muka po Luki”, opere – “Đavo iz Ludena”, “Kralj Ibi”).


1961 – Dominikanska Republika je promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.

1971 – Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN.

–1976 – Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1959. do 1969. (“Kraljevski put”, “Ljudska sudbina”, “Iskušenje Zapada”, “Antimemoari”).


1980 – U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo je 2.735 ljudi, a ranjeno je najmanje 7.500.

1983 – SSSR je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.

1989 – Oko 300.000 ljudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovčkoj.

–1995 – Umro je francuski filmski režiser Luj Mal, jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog “novog talasa” (“Ljubavnici”, “Lift za gubilište”, “Zaza u Metrou”, “Privatan život”).


1996 – Oteti etiopski avion “Boing 767”, sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.

1999 – Predsednik SAD Bil Klinton stigao je na Kosovo gde je posetio američku vojnu bazu “Bondstil” kod Uroševca i razgovarao sa predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Američki predsednik je zatražio od Albanaca da “oproste Srbima” i poručio im da je “vreme za borbu prošlo”.

2001 – U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali ubijen je vođa vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.

2001 – Tribunal u Hagu podigao je treću i najtežu optužnicu protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i Hercegovini. Milošević je ranije optužen za zločine na Kosovu i Hrvatskoj.

2002 – Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali položio je zakletvu, čime je formalno označen povratak civilne vlasti posle trogodišnje vojne diktature.

2003 – Pod pritiskom demonstranata i opozicije dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze podneo je ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za novog predsednika izabran je lider gruzijskog “Nacionalnog pokreta” Mihail Sakašvili.

2005 – Pobedom na prvim posleratnim izborima u Liberiji bivša ministarka finansija Elen Džonson-Sirlif postala je prva žena ikada izabrana za predsednicu jedne afričke zemlje.

2006 – Bivši agent KGB Aleksandar Litvinjenko umro je u Londonu od trovanja radioaktivnom supstancom. Britansko i rusko tužilaštvo pokrenuli istragu.

2009 – Umro je Jang Hsiani renomirani knjiženi prevodilac kineske literature. Zajedno sa suprugom, Britankom Gledis Tejlor, preveo je kineske klasike, poput jednog od najčuvenijih romana iz 18. veka “San u crvenom paviljonu”. Njih dvoje su preveli i veliki broj stranih klasika na kineski jezik.♦