DAN DRŽAVNOSTI: PREDSEDNIK NIKOLIĆ DODELIO ODLIKOVANJA I MEDALJE

Danas se na dodeli priznanja, u svečanoj sali Predsedništva Srbije sakupilo sve najbolje što Srbija ima u svim oblastima. Mnogi sa kojima smo proveli život u umetnosti , kulturi, politici, skretali su pažnju svojim poznim godinama


dikovic.png
Ranka Čičak

 

POVODOM Dana državnosti predsednik Srbije Tomislav Nikolić dodelio je odlikovanja i zlatne medalje 41 građaninu zaslužnom za državu Srbiju.
Sretenjski orden prvog stepena dobili su prof.dr. Smulja Avramov, Nada Milić i general Ljubuša Diković. Isti orden drugog stepena dobili su prof Naum Čomski i Vaterpolo savez Srbije, osnovna škola Prota Stevan Popović u Čumiću, a trećeg stepena prof dr Ivan Klajn, Dr Miomir Korać, pevačka legenda Đorđe Marjanović i prof dr Milan Raspopović.
Zlatnom medaljom za hrabrost posthumno je odlukovan Dejan Lazarević. Zlatne medalje za zasluge dobili su Luiz Milaer iz Velike Britanije, Ćezare Vismar iz Italije posthumno, Konstantin Kosačov i Valerij Rjazanski iz Rusije, glumci Ljubiša Samarđić, Bata Živojinović, Dragan Nikolić, Milena Dravić, Bora Todorović posthumno, muzički radnici- Vojislav Bubuša Simić, Vojkan Borisavljević, Milutin Popović Zahar, kompozitor Zoran Simjanović. Za izuzetne zasluge u kulturnom i javom polju zlatnom medaljom odlikovan je Miroslav Milošević, zatim novinar Slavoljub Đukić, arhitekta Radomir Vuković, Slobodan Marković, direktor Međunarodnog dečjeg festivala u Subotici, konzuli Gregorij Rusović , Jozef Martinos i dr Babken Simoljan, KBC Zvezdara, fudbalski klub Vojvodina, Žandarmerija, Protivteroristička jedinica, Antiteroristička jedinica . Srebrnom medaljom odlikovani su dramski umetnik iz Rusije Nikola Petrović Burlajev, prevodilac Dragica Rosić. Zaslužni pripadnici Ministarstva odbrane za revnosnu službu dobili su 16 zlatnih i 35 srebrnih medalja. Zlatnom medaljom za zasluge odlikovana je jedinica vojne policije Kobre .
Danas se na dodeli priznanja, u svečanoj sali Predsedništva Srbije sakupilo sve najbolje što Srbija ima u svim oblastima. Mnogi sa kojima smo proveli život u umetnosti , kulturi, politici, skretali su pažnju svojim poznim godinama. Nije bilo Milene Dravić i njenog supruga, pa su se novinari odmah pitali da li je razlog njegova bolest, ili neki drugi. Umesto Bate Živojinovića odlikovanje je od Tome Nikolića preuzeo njegov unuk, a umesto pokojnog Bore Todorovića, supruga. Đorđe Marjanović primio je svoje odlikovanje lično, kao i Bubiša Simić i Vojkan Borisavljević.
Predsednik Nikolić rekao je prisutnima da je teško biti odvažan u vremenima kada su vrednosni sistemi duboko uzdrmani i kada se potvrđuje Čerčilova rečenica – Ništa bolje od uspeha, ništa gore od uspeha:
– Svake godine jave se nedostojni i tobož kritikujući mene, izražavaju sumnju da li su odlikovani dostojni nagrade. Sve dok to zavisi od mene, iz godine u godinu ću da ponavljam – pokažite mi onog odlikovanog koji nije zaslužio da mu se Srbija zahvali.
U ime nagrađenih, zahvalila se prof dr. Smilja Avramov. Ova intelektualka, rođena 15 febfruara 1918 godine u Pakracu, koja je 11 članova porodice izgubila u Jasenovcu, diplomirala je prava u Zagrebu 1947, doktorirala u Beogradu 1950, za profesora beogradskog Pravnog izabrana 1965, a od 1973 je šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Studirala je i u Beču, Londonu, usavršavala se na Harvardu i Kolumbija univerzitetu i dugo predsedavala Svetskim udruženjem za međunarodno pravo. Jedan je od najvećih živih svetskih eksperata za međunarodno pravo. Avramova je prikupila podatke i obradila sve zločine napravljene nad Srbima u Dvadesetom veku. Ona je rekla da je značaj današnjeg praznika utoliko veći, jer je Srbija Sretenjskim ustavom krenula novim putem izgradnje svoje slobodne moderne države nakon 500 godina ropstva pod Turcima. Mi smo ponosni na trnoviti put Srbije.
– U ovom danu slavlja, ne možemo, gospodine Predsedniče, zatvoriti oči i ne videti da posle pobedonosnih ratova, ogromnih žrtava za slobodu ove otadžbine, ali i Evrope, posle zločina i genocida nad srpskim narodom, Srbija je pala u tešku krizu ekonomsku i moralnu. Svojom krivicom, ali mnogo više radi spoljnih uticaja. Iz hrabrog rata, neopravdano je jedino Srbija izašla kao poražena u Evropi. Srpski je narod rasparčan, satanizovan, lišen kolevke svoje duhovnosti. Otrgnuta nam je vertikala naše istorije u koju su utkane vrhunske civilizacijske vrednosti. Zlonamerno nam je prekrojena istorija uz veštački iskonstruisane optužbe. U 60 jama leže i danas srpske žrtve, zaboravljene. Ovo nije prva isorijska kriza u koju je Srbija upala. Zato ovo veliko priznanje primamo kao poziv i kao opomenu da u ovom kritičnom trenutku ujedinimo sve snage za obnovu srpske države. Nemamo pravo na zaborav i neutralnost. Pred nama je zadatak da podsetimo Evropu i svet na istorijsko služenje našeg naroda čovečanstvu kroz ratove u protekla dva veka , ali i kroz naš naučni doprinos svetu. Naši su naučnici udarili temelje današnjeg evropskog i svetskog, razvoja, kojim se Evropa i svet ponose , ne pominjući da su u korenu te tehnološke evolucije srpski umovi. Za Srbiju je sudbonosno pitanje kojim putem danas krenuti posle ove teške krize i gde pronaći izlaz. U nju smo upali i svojom i tuđom krivicom. Srbija se našla pod teškim optužbama, ali, na žalost i bombama. Setimo se reči Dositeja- vostani Serbije . Pokaži Evropi svoje krasno lice. <


SRBIJA

.

carinaEVROPSKE VESTI: CARINSKI SISTEM SRBIJE MODERNIZOVAN UZ PODRŠKU EU

Projekat je finansirala EU sa 2,2 miliona evra iz pretpristupnih fondova, što je deo paketa evropske pomoći Vladi

 

 

plovidbaSEDNICA SKUPŠTINE SRBIJE: KAKO MAKSIMALNO ISKORISTITI DUNAV I SAVU?

Ministarka saobraćaja, Zorana Mihajlović rekla je da vodni saobraćaj danas u našoj zemlji predstavlja 4,7 posto ukupnog transporta,

 

 

skuptinaSKUPŠTINA SRBIJE: POSLANIČKA PITANJA

OPOZICIJA u Skupštini Srbije, koja tvrdi da se izbegavaju sednice Skupštine u utorak i četvrtak, dane za poslanička

 

 

555644_20141024fonetdragan-antonic_fSKUPŠTINA SRBIJE : POSLANIČKA PITANJA

  Pre nego što su se izjasnili o amandmanima na nekoliko zakona o kojima se raspravljalo prošle i