MEĐUNARODNI MONITARNI FOND: Javni dug bi trebalo da padne ispod 55 procenata BDP-a

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, povodom završetka prve kontrole novog programa sa Međunaodnim monetarnim fondom, ministar finansija Siniša Mali je rekao da će povišicu dobiti penzioneri čija su pimanja manja od 32.285 dinara.

 

MAli se zahvalio šefu misije MMf-a Džejmsu Rufu na podršci za takvu meru, za koju je ocenio da je veoma važna.
Mali je zahvalio penzionerima jer su podneli težak teret reformi.
Najavio je da će 2019. godine biti definisan novi sistem indeksacije penzija, koji će se primenjivati u 2020. godini i na taj način dodatno osigurati stabilnost isplata penzija.
Istakao je da je dogovoreno koliki je prostor za povećanje plata od 2019. gdoine, a da će do kraja oktobra izaći sa preciznim podacima koliko će to povećanje biti.
Povodom završetka posete Srbiji Tim MMF izdao je saopštenje gde su izraženi stavovi tima MMF-a.

Saoptenje prenosimo u celosti:

“Misija MMF-a je vodila konstruktivne razgovore sa vlastima Srbije i postigla dogovor na nivou tima o politikama koje je neophodno realizovati radi okončanja prve revizije aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika. Očekuje se da će kvantitativni ciljevi za kraj septembra 2018. biti ispunjeni, i nastavljeno je sa sprovođenjem reformi u okviru programa, mada uz kašnjenje u nekim oblastima. Sporazum zavisi od realizacije ključnih mera, kao i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Odboru je provizorno zakazano za sredinu decembra.

“I dalje se postižu dobri makroekonomski rezultati. U 2018. godini došlo je do ubrzanja rasta zahvaljujući privatnoj potrošnji i dinamičnim stranim direktnim investicijama i izvozu. Nastavljeno je poboljšanje uslova na tržištu rada, uz znatan rast zaposlenosti u formalnom sektoru, pad nezaposlenosti i stabilan rast zarada u privatnom sektoru. Očekujemo da će realan rast BDP-a iznositi 4,2 procenta u 2018. i 3,5 procenata u 2019. godini. Puna implementacija programa strukturnih reformi će se dodatno pozitivno odraziti na potencijal rasta. Ukupna inflacija je porasla na 2,6 procenata u avgustu i očekuje se da će se zadržati blizu sredine ciljanog raspona od 3 procenta tokom 2018. i 2019. godine.

Fiskalni rezultati su i dalje dobri. Očekuje se da će u ovoj godini opšti nivo države zabeležiti suficit od 0,6 procenata BDP-a, uz izvršenje kapitalne potrošnje iznad očekivanja. Javni dug bi trebalo da do kraja godine padne ispod 55 procenata BDP-a, dok su se prinosi na državne hartije od vrednosti stabilizovale na nivoima koji su blizu istorijskih minimuma. S obzirom na pozitivne fiskalne rezultate, vlada je ukinula privremena smanjenja penzija iz vremena krize, što stupa na snagu u novembru 2018. godine, istovremeno obezbeđujući da se ne poveća udeo ukupnih penzija u BDP-u.

Tim MMF-a je postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2019. godinu, kojima se planira ukupan fiskalni deficit od ½ procenta BDP–a, što bi vodilo ka daljem smanjenju javnog duga. Time bi se održala fiskalna disciplina, uz otvaranje prostora za realizaciju mera kojima se podstiče rast, kao što su dodatno povećanje javnih investicija i umereno smanjenje poreskog opterećenja rada. Očekuje se da će ukupni troškovi plata i penzija rasti u skladu sa nominalnim BDP-om. Kako bi se obezbedilo da penzioni sistem bude u većoj meri baziran na pravilima, vlada će ponovo uvesti indeksaciju penzija od 2020. godine.

Indikatori finansijskog sektora nastavljaju da se poboljšavaju. Problematični krediti u bankarskom sektoru su nastavili da padaju, a ažurirana strategija za rešavanje problematičnih kredita će se fokusirati na loše kredite u državnim finansijskim institucijama, uključujući Agenciju za osiguranje depozita. Novi sistem za instant plaćanja koji planira da uvede Narodna banka Srbije doprineće modernizaciji transakcija u ekonomiji i sniženju njihovih troškova, kao i smanjenju sive ekonomije.

Ostvaren je dalji napredak u realizaciji strukturnih reformi, ali su potrebni dodatni napori da bi se održala visoka stopa rasta u narednim godinama. Privatizacija RTB Bora i PKB-a predstavlja važan korak u iznalaženju trajnih rešenja za državna preduzeća. Vlasti Srbije ostaju odlučne u nameri da privatizuju Komercijalnu banku i Petrohemiju i razmatraju opcije za rešavanje pitanja MSK. Ostvaren je napredak u reformi Poreske uprave uz podršku tehničke pomoći MMF-a i Svetske banke. Vlasti Srbije su i dalje ostale odlučne u nameri da sprovedu reformu sistema plata, koja će omogućiti da sektori koji to najviše zaslužuju dobiju povišice. Što se tiče narednog perioda, program organa vlasti Srbije takođe se fokusira na jačanje upravljanja javnim investicijama, borbu protiv sive ekonomije i jačanje korporativnog upravljanja u EPS-u i drugim ključnim javnim preduzećima.

“Tim MMf-a se zahvaljuje vlastima Srbije na gostoprimstvu i tesnoj saradnji.”♦