MAKEDONIJA: Šta posle referenduma?

Referendum u Makedoniji, koji će biti održan 30. septembra, proći će uspešno, Ali je važno šta će se događati na političkoj sceni nakon održavanja referenduma. Za sprovođenje Sporazuma o rešavanju spora o imenu sa Grčkom potrebno da se u Skupštini Makedonije dvotrećinskom većinom izglasaju potrebne ustavne izmene, smatraju politički analitičari koji su za Anadolu Agency (AA) govorili o mogućem ishodu referenduma, kao i o budućoj perspektivi zemlje.

Vlade Makedonije i Grčke su u junu ove godine u Prespi potpisali Sporazum za rešavanje makedonsko-grčkog spora o imenu, prema kojem bi Makedonija trebala da promeniti ime u Republika Severna Makedonija. Deo Sporazuma je i sprovođenje referenduma u Makedoniji.

Referendumsko pitanje 30. septembra će glasiti: “Da li ste za članstvo u EU i NATO sa prihvatanjem Sporazuma između Makedonije i Grčke?”

Politički analitičar Todor Pendarov smatra da će referendum proći uspešno imajući u vidu, kako kaže, da je u to uloženo mnogo političkog kapitala, posebno od vrhunskih evropskih političkih igrača koji su proteklih dana posjetili Makedoniju.

Ipak, prema njegovom mišljenju, važno je i šta će se događati nakon referenduma. Pendarov smatra da će biti mnogo teže da se Sporazum u celosti implementira u Makedoniji zbog potrebnih ustavnih promena, za koje treba da glasa dve trećine od ukupnog broja poslanika u Skupštini Makedonije.

“Ukoliko se implementira kod nas, u Grčkoj, zahvaljujući međunarodnom faktoru, Sporazum će proći u parlamentu, tamo je potrebna samo ratifikacija. Problem će biti kako će se to odvijati kod nas, jer da se implementira Sporazum potrebno je ustavne promene da budu izglasane sa dve trećine od ukupnog broja poslanika (81 glas poslanika od ukupnih 120 u Sobranju), zatim glasanje o amandmanima prostom većinom i, na kraju, kada dođu na usvajanje, potrebna je većina od dve trećine. Hoće li se to obezbediti, nisam siguran”, kaže Pendarov.

Prema njemu, jedna od opcija je, ako prvo glasanje ne prođe, da sadašnji sastav skupštinske većine raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Upitan o tome kakve će biti perspektive za manje etničke zajednice u Makedoniji nakon provođenja referenduma i progresa u evro-atlantskim procesima, Pendarov kaže da se njihova prava ne ostvaruju u onoj meri u kojoj bi to bilo potrebno.

“Članstvo u NATO-u ne možete da gledate u svetlu etničkih zajednica. Samo učlanjivanje u NATO-u neće mnogo promeniti u pogledu manjih etničkih zajednica iz prostog razloga što smo ih mi zaboravili od implementacije Ohridskog okvirnog sporazuma. Etničke zajednice uživaju određena prava, ali kada je reč o faktičkom ostvarivanju prava, zbog raznih razloga, pre svega, funkcionalnosti zemlje, ona se ne ostvaruju”, kaže Pendarov.

Politički analitičar Albert Musliu kaže da je glavno pitanje da se postigne potrebni cenzus na referendumu, odnosno da od ukupnog broja birača u zemlji izađe najmanje 50 odsto. On smatra da je to teško zbog toga što makedonska opoziciona stranka VMRO-DPMNE nije u celosti uključena u to.

“Ne postoji spor oko različitih stavova, smatram da nema dileme da će većina birača koji će izaći na referendum glasati ‘za’. No, upravo zbog nedostatka jasnog stava opozicije, dileme su povezane sa censuzom”, kaže Musliu koji smatra da makedonska opozicija treba da bude aktivinija u procesu referenduma.

Musliu dodaje da je njegovo uverenje da će 30. septembar biti praznični dan u Makedoniji, naglašavajući da su za vreme kampanje promotori referenduma da uspeju da pomognu građanima, da im daju potreban entuzijazam da podrže referendum.

Prema njemu, koristi od Sporazuma o rešavanju spora o imenu sa Grčkom imaće svi građani Makedonije, uključjući i manje etničke zajednice, jer svaka deblokada evroatlanskih procesa, prema njegovim rečima, znači potencijal za poboljšanje kvaliteta života građana.

Bivši ministar bez resora u Vladi Makedonije i sadašnji član Saveta bezbednosti Makedonije Furkan Čako ističe da od dana kada je Makeodnija proglasila nezavisnost, prioritetan cilj je bio članstvo i integracija u različitim međunarodnim organizacijama, posebno evro-atlantskim, kao i u institucijama Ujedinjenih nacija (UN).

On naglašava da je ovaj cilj naveden u svakom strateškom dokumentu države, u programu svake dosadašnje vlade, kao i u izbornim ponudama političkih stranaka.

„Referendum koji će se održati 30. septembra možemo smatrati jednim demokratskim instrumentom kako bismo se još jedan korak približili našem strateškom cilju, članstvo u NATO-u. To je nešto što kao država želimo da postignemo još od naše nezavisnosti. Iako prolazimo kroz period kada se diskutuje je li referendum legitiman ili nije, umesto da se diskutuje hoće li proći uspešno. Prema atmosferi u zemlji, mislim da ne postoji barijera zbog koje referendum ne bi bio uspešan”, kaže Čako (AA).♦