“Čemu sav ovaj cirkus? Kako to da Vučić i Tači navodno teže rešenju, ali onda na prvoj krivini izleću sa puta kompromisa? Izgleda da će teatar potrajati”, piše Adelheid Feilcke, urednica Evropskog odjeljenja Deutsche wellea.

 

Nedjeljama skoro da nije bilo druge teme na Balkanu. Te Srbija i Kosovo pred sporazumom, te Tači i Vučić rade na rešenju, te razmena teritorija moguća… Vrhunac te inscenacije – na koju je pala i međunarodna javnost – trebalo je da bude obraćanje predsednika Srbije meštanima Mitrovice. Najavljivan je istorijski govor, spekulisalo se da će tu biti naznačen pravac u kojem će se stvari odvijati, u pravcu pomirenja, normalizacije i mirnog suživota… Od toga nije bilo ništa.
Posle nedelja političke nade, došao je vikend hladnog otrežnjenja. Dugo planirani nastavak dijaloga dvojice predsednika propao je u petak, jer se Vučić osećao prevarenim, pa je poslao svog direktora takozvane Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije da govori o “lažima i pokvarenostima” Prištine. A “istorijski” govor u Mitrovici bio je ponavljanje starih pozicija. Umesto novog pravca, Vučić je nastavio starim uz velike reči: ništa od priznanja Kosova, ništa od korekcije granica. Šta se zbilo pa se naduvana očekivanja u dil dvojice predsednika raspršuju kao mehur od sapunice? Da li se išta desilo iza kulisa ili je sve od početka bilo novi akt uobičajenog balkanskog teatra? Jasno je i da između Srbije i Kosova ima osetljivih tema koje valja razjasniti kako bi rešenje bilo moguće. Kosovo hoće pre svega jedno: priznanje, to jest sklanjanje srpske blokade ka putu u UN. Srbija sa druge strane želi da reši stvar čuvajući obraz kako bi napredovala ka EU. To je svima jasno. Pa opet, čemu sav ovaj cirkus? Kako to da Vučić i Tači prvi put teže konkretnom rešenju, ali onda na prvoj krivini izleću sa puta kompromisa? Kako da stanovništvo bude pripremljeno na rešenje ako njihovi lideri nisu spremni da zajednički brane zajednički koncept? Tužnoj predstavi samo je dodat još jedan čin koji ide preko leđa običnih ljudi i podstiče strahove… Pitanje je da li su akteri potpuno digli ruke od koncepta prema kojem je rešenje neophodno što pre. Vučić je u Mitrovici ponovo govorio ne o mesecima, već o godinama i decenijama. Bez političara iz Beograda i Prištine – pogotovo bez Vučića koji u Srbiji ima svevlast – neće biti napretka. Možemo se pripremiti za još drame, jer hepi end ove predstave još nije na vidiku, a niko ne zna koliko činova ima do kraja, zaključuje Deutsche welle.♦