Otvoreno pismo Episkopa Atanasija (Jevtića) Aleksandru Vučiću

Gospodin samohvalisavi Predsednik unesrećene pod njim Srbije ne propušta priliku da svoj defetizam i beznađe podmeće Srbiji i Srpskom narodu, kako na Ko­sovu i Metohiji, tako i na jugu Srbije, i nadalje sve do „Beogradskog pašaluka“, pa i Srbima preko Drine.

Ako gospodin Predsednik Srbije poručuje kako ćemo kroz 40, pa onda „popravlja“ na 20 godina, „braniti Vranje“, misli da je, valjda, Srpski narod to­liko glup, koliko je on nedotupav, kad neće da prizna da upravo pod njegovom apsolutističkom vlašću – ličnim terorom, sela na jugu Srbije, u kojima je done­davno Šiptara bilo samo nekoliko procenata, sada su u naglom porastu tog pro­centa (primer Medveđa kod Lebana, gde Šiptara doskoro beše 5%, sada oni s Kosova dolaze i glasaju do 12%), pa za to beskrupulozno kleveta i okrivljuje Srpski narod – onda je to samo dokaz porasta njegovog defetizma, izdaje i izrugivanja.
Ako Hrvatima izjavljuje da „svi Srbi znaju da je Kosovo već izgub­ljeno“, a ne kaže da je to „gubljenje“ u poslednjoj deceniji samo plod njegove nepatriotske i nedržavničke politike, njegovog „neumornog danonoćnog rada“ i floskula o „miro­tvorstvu“ i „evrointegracija­ma“ (za koje sâm priznaje „da nam ništa ne daju“), kao i praznoslovne verbalistike da će „braniti Srpski narod“ – a on je ustvari postavio „integrisane granice“ na Jarinju, Brnjaku, i 30 kilometara istočno od Gračanice (u Jablanici, blizu Lebana, gde sam skoro bio), itd. – onda šta je to nego zamajavanje (čitaj: izrugivanje i ponižavanje) Srp­skog naroda.

Sve njegove samohvale o „porastu standarda“ i „smanjenju duga“, „povećanju BDP-a“, „plata i penzija“, itd. (kao da smo Cincari koje inte­resuju samo pare) – takođe su u stvarnosti ruganje Srpskom narodu, što nam može posvedočiti savaki srpski seljak, ne samo zapostavljen, nego upropašćen njegovom „ekonomskom politikom“, Maks-Veberov­skim protestantskim psevdo-socijalizmom, njegovim prosjačkim „investicijama“ i Poperovskom teorijom „Otvorenog društva“.

Govori nam svemoćni diktator, kakvog nije bilo u Srbiji, da ne znamo kako je na Kosovu – jer „nismo tamo bili“, a ustvari, on lično niti biva, niti neposred­no zna stanje na Kosovu i Metohiji.

(Priznaje da njegova famozna ZSO, za koju se njegovi trabantski poslu­šnici hvale da je pobedio sa 5 : 0, – neće biti formirana; pritom u tu ZSO nije uključena nijedna Srpska Zajednica iz Metohije, a ima ih! i tamo se Srbi još uvek vraćaju i krvavo opstaju, iako po cenu velikih žrtava, dok njegova poslušna mu „Srpska lista“ – čuli smo ih juče kako sebe predstavlja­ju za „jedine predstavnike“ Srba na Kosovu, a Crkvene ljude, pa i samog Vla­diku Teodosija, podrugljivo ismeva: kako, tobož, „dobijaju pare od Šiptarâ“).

Gospodine Predsedniče, stalno nam pomičete rok kad ćete narodu otkriti svoj „plan o Kosovu“, boljereći, šta ste obećali ili već dali, ili, šta su vam „obe­ća­li, a ne daju“ – i time samo obeloda­njujete svoju notornu samohvalisavu demagogiju!

Izgleda da ojađenom Srpskom narodu i čitavoj SRBIJI (za koju se toliko „busate u prsa“, kao da je ona vaša „prćija“ i „feudalni posed“) ostaje još da sprovedete, tj. izmanipulišete (a vi ste majstor u tome), famozni „referendum“, da bi njime pod­metnuli Srpskom narodu vašu izdaju kao njegovu samoizdaju, za koju će opet on, a ne Vi, biti kriv.

Ovo pišem kao čovek Srbin, rođen i odrastao u Srbiji, koji je niz godinâ pro­veo na Kosovu i Metohiji, i na kome i gde u toku godine provede dobar deo vreme­na sa svojim Narodom i svojim Svetinjama.

Sabor Sv. Arhanđ. Gavrila Episkop Atanasije (Jevtić), Leta Gospodnjeg 2018. onaj koji je ove godine na Gazimestanu govorio stihove Milana Rakića:
„…Danas nama kažu, deci ovog veka,
da smo nedostojni istorije naše,
da nas zahvatila zapadnjačka reka,
i da nam se duše opasnosti plaše.
Dobra Zemljo moja, lažu!“[1]

[1] Kao što njegova Premijerka laže, kad Srbima u oči, pa i u inostranstvu, kaže: „Ne možemo da kažemo da je Kosovo Srbija“!(prepisano iz portala IN4S – 28/07/2018) ♦