13. jul

 

–1793. – Ubijen je Žan Pol Mara, jedan od glavnih vođa Francuske revolucije i lider montanjara. Ubistvo je izvršila Šarlot Korde, koja je četiri dana kasnije pogubljena na giljotini.


1822. – U ratu Grčke za nezavisnost grčka vojska pobedila je turske snage kod Termopilskog klanca.

1837. – Kraljica Viktorija I preselila se u Bakingamsku palatu u Londonu, kao prvi britanski monarh koji će živeti u toj palati.

–1878. – Završen je Berlinski kongres na kojem su evropske sile (Nemačka, Austro-Ugarska, Rusija, Engleska i Francuska) uspostavile novi odnos snaga na jugoistoku Evrope. Revidiran je Sanstefanski mirovni ugovor zaključen između Rusije i Turske 3. marta, Srbija i Crna Gora stekle su međunarodno priznanje i znatno su proširile svoje teritorije, a Austro-Ugarska je dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu.


 

–1894. – Rođen je Isak Emanuilovič Babelj, ruski književnik. Počeo je objavljivati priče 1916. u časopisu Maksima Gorkog “Letopis”. U Oktobarskoj revoluciji služio je u Prvoj konjičkoj armiji Buđonija i, nadahnut time, objavio zbirku priča “Crvena konjica”, u kojima sugestivno slika revolucionarna zbivanja i mnogostruko psihički osvetljava njihove junake. Zbirke “Priče iz Odese” i drame “Zalazak” i “Marija” pokazuju najbolje odlike njegove proze, duboko poimanje psihe obespravljenih i suptilno poznavanje jevrejskog života, naravi i običaja. Napisao je i scenario za film “Lutajuće zvezde”. Godine 1937. zatvoren je u koncentracioni logor, gde je i umro, a posthumno je rehabilitovan 1956. godine.


1919. – Britanski vazdušni brod (dirižabl) R34 sleteo je u Norfolk i time završio prvi let preko Atlantika, od Britanije do SAD i natrag. Putovanje je trajalo 182 sata efektivnog leta.

–1930. – U glavnom gradu Urugvaja Montevideu počelo je Prvo svetsko fudbalsko prvenstvo na kojem je učestvovalo 13 timova, među kojima i jugoslovenski.


1941. – U Crnoj Gori je podignut ustanak protiv italijanskog okupatora. Od početka Drugog svetskog rata to je bio najveći opštenarodni ustanak u okupiranoj Evropi.

1943. – Pobedom sovjetske vojske okončana je ključna faza Kurske bitke u Drugom svetskom ratu, najveće tenkovske bitke u istoriji, u kojoj je učestvovalo oko 6.000 tenkova. Nemci su izgubili 2.900 tenkova, a poginulo je i ranjeno najmanje 230.000 vojnika.

1944. – Sovjetske trupe počele su u Drugom svetskom ratu ofanzivu na Pribaltik i zauzele grad Viljnus u Litvaniji.

–1951. – U Los Anđelesu je umro austrijski kompozitor Arnold Šenberg. Kao začetnik Bečke atonalne škole, pobornik ekspresionizma u muzici i tvorac novog načina komponovanja dodekafonije, bitno je uticao na razvoj muzike 20. veka. Najpoznatija dela: opera “Mojsije i Aron”, simfonijska poema “Peleas i Melisandra”, kantate “Gurelider”, “Preživeli iz Varšave”.


1975. – Iz Kejp Kanaverala u Floridi lansiran je američki svemirski brod “Apolo”, koji je učestvovao u prvoj sovjetsko-američkoj misiji u svemiru.

1977. – Zbog nestanka struje Njujork je bio u potpunom mraku, posle čega je policija uhapsila 3.000 pljačkaša.

1985.– Na stadionima u Londonu i Filadelfiji istovremeno su održani humanitarni rok koncerti “Live Aid” koje je organizovao Bob Geldof za pomoć gladnima u Africi. Prikupljeno je preko 60 miliona dolara, a TV prenos koncerata pratilo je oko milijardu i po gledalaca širom sveta.

–1985. – Sovjetski atletičar Sergej Bubka postigao je novi svetski rekord u skoku sa motkom kada je u Parizu prvi put preskočio šest metara.


1992. – Preuzimajući dužnost premijera Izraela, Jicak Rabin je izrazio spremnost da poseti prestonice arapskih zemalja radi postizanja mira na Bliskom istoku.

1995. – Na Cetinju je pred oko 300 vernika proglašena autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, koju nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu.

1996. – Održan je “Love Parade” festival na kojem je oko pola miliona rejvera igralo ulicama Berlina uz tehno muziku. To je bio najveći javni skup u tom gradu posle Drugog svetskog rata.

1999. godine – Više hiljada iranskih studenata sukobilo se sa policijom u centru Teherana, protestujući zbog odluke vlasti o zabrani svih mitinga i nezvaničnih okupljanja.

2001. godine – Kina je osudila kinesko-američkog naučnika Li Šaomina zbog špijuniranja u korist Tajvana i naredila njegovu deportaciju. SAD su zatražile od Kine da razreši slučajeve i ostalih pet zatvorenih naučnika, američkih državljana.

2003. godine – Kuvajtski emir šeik Džaber Al Ahmed Al Sabah doneo je dekret kojim se odvaja mandat premijera od krune, po prvi put od kada je Kuvajt stekao nezavisnost (1961).

2008. – U saobraćajnoj nesreći u Poljskoj poginuo je bivši šef poljske diplomatije i nekadašnji slavni antikomunistički disident Bronjislav Germek.♦