U BEOGRADU O MIRU – NA KIM HAPŠENJA

Na vanrednoj konferenciji za novinare direktor Kancelarije za Kosovo, Marko Đurić preneo je srpskoj javnosti ultimatum koji je Srbija postavila Kosovu – ukoliko se do večeras ne puste iz zatvora petorica jutros uhapšenih Srba – prekidaju se razgovori sa Kosovom na duže vreme. Poruka je poslata Evropskoj uniji ali odgovor još nije stigao.

Uhapšeni su Radovan Stojković, načelnik Kosovskog pomoravskog okruga, Jovan Delić, direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, Nenad Stojanović, zaposlen u srpskoj vojsci i braća Aleksandar i Predrag Đorđević.
Đurić kaže da svu petoricu lično poznaje, da su to časni ljudi. Na teret im se stavlja to što su se izjasnili protiv stvaranja kosovske vojske.

U isto vreme dok se ovo događa beogradski i prištinski intelektualci razgovaraju u horelu Metropol o tome kako nastaviti život u miru. Susret su organizovale dve informativne agencije, srpska Tanjug i albanska ATA. Govorio je i Ivica Dačić i u šali potsetio da ovde nikada mira nije bilo. Bilo je boljih i gorih trenutaka, a trebalo bi iskoristiti one bolje:

– Verujem da će budućnost biti u kompromisu i da odnosi Kosova i Beograda znatno utiču na dobre odnose Srbije i Albanije. Albanija je priznala nezavisnost Kosova, a na Srbiji je sada da vodi duge razgovore u Briselu o tome kako obezbediti budućnost. Na KIM je naša dedovina. Naše crkve, naša kultura. Na žalost naša država je oduvek više vodila računa o životu drugih naroda u njoj, dok su se komšije usredsredile na svoje narode.

Dačić je rekao i da se Beograd snažno zalaže za dijalog sa Prištinom, smatrajući da pregovarački proces nema alternativu. Za razliku od nekih naših zapadnih partnera, ne gledamo na pitanje Kosova i Metohije kao na rešenu stvar, već da se samo kroz dijalog može doći do rešenja. Prioritet delovanja Srbije predstavlja opstanak i poštovanje prava srpske zajednice, njen ekonomski razvoj, očuvanje kulturne baštine i imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.

Iako mnogi procesi predstavljaju istorijsko nasleđe, moramo da istaknemo da dosadašnji rezultati dijaloga u Briselu nisu zadovoljavajući, kao i da su stalno praćeni novim tenzijama albanske zajednice na Kosovu i Metohiji. Težnja Beograda za dogovorom jeste iskrena i motivisana vrednostima koje delimo sa Evropom i svetom, ali nećemo dozvoliti da nas neko ponižava i ruši. Nakon pet godina, proces dijaloga u Briselu se pored periodičnih pomaka, ali bez korenitih promena i suštinskog napretka, nalazi pred starim izazovima, kako ispuniti dogovoreno. Politika predstavnika albanske zajednice na Kosovu i Metohiji deluje poprilično rezistentna na uticaje sa strane, kojih ni nema u dovoljnoj meri. Uporište nalazi u prećutnoj, a ponekad i otvorenoj podršci određenih sila.

Odsustvo iskrene želje za postizanjem kompromisa i trajnog rešenja relativizuju uložene napore naše strane, a breme odgovornosti podjednako će deliti i međunarodna zajednica, nekad činjenjem, a nekad nečinjenjem. Nezavisno od ovog, Beograd je svoju otvorenost za razgovore pokazao i pokazaće uvek kada druga strana hoće da sedne za pregovarački sto.♦