Poruka Vašington Posta zapadnim političarima: obratite pažnju Bosni!

“Bosni treba hitno da se posveti pažnja, jer u suprotnom, vreme od potpisivanja Dejtonskog sporazuma će biti samo period odmora od balkanskih ratova”, piše američki dnevnik Vašington Post.

-U srcu previranja, smatra list, je predsednik Republike Srpske, manjeg entiteta u BiH, Milorad Dodik, koji želi da otcepi RS i da se, kako se navodi, možda pridruži Srbiji.
-Dodik, dodaje , podržava i Hrvate, takođe konstitutivni narod u BiH, koji želi svoj entitet, ali žestoko mu se protivi Bakir Izetbegović, koji je poručio da se to ne može dogoditi bez rata.
Vašington Post za Dodika kaže da prkosi centralnoj vladi i da je blizak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji želi da, kako se navodi, iskoristi probleme Srba u regionu.
“Za sada, Dodik je odložio referendum o nezavisnosti RS. Ali i nakon što ga je Vrhovni sud BiH zabranio, on je održao probni referendum o obeležavanju 9. januara kao državnog praznika kada je 1992. godine Radovan Karadžić proglasio nezavisnu državu bosanskih Srba, koja je dovela do rata. Nakon što je Dodik osporio odluku suda, SAD su izrekle sankcije protiv njega. Ali to ga nije zaustavilo”, piše američki dnevnik.

Dodik, piše dalje list, često putuje u Moskvu, a ruski emigranti posećuju Banjaluku.
Vašington Post tvrdi da Rusija želi da Srbi blokiraju BiH ka članstvu u NATO.
Pored toga, navodi se, Kremlj je otkrio da rastuće zanemarivanje Zapada to krhko područje čini plodnim tlom za svoju protivzapadnu strategiju.
Ukazuje se i na rast interesovanja Turske za Bosnu, i dodaje da je pre nekoliko dana turski predsednik Redžep Tajip Erdogan održao masovni skup u Sarajevu.

Ističe se i da se u BiH u oktobru održavaju izbori na svim nivoima, i da će se Dodik kandidovati za stolicu u tročlanom Predsedništvu BiH, kako bi, pratio “put ka nezavisnosti” Republike Srpske, zbog čega su Bošnjaci, dodaje se, zabrinuti jer smataju da to vodi državu u rat.
“Da bi sprečili novu nesreću u razbijenom delu sveta, gde je počeo Prvi svetski rat, Evropska unija, NATO i Sjedinjene Države trebalo bi bez odlaganja da povećaju diplomatsko angažovanje, kako bi ojačali svoje prisustvu u BiH.
Trebalo bi, smatra američki dnevnik, sa iskusnim pregovaračima da ožive Kancelariju visokog predstavnika, čiji je posao nadgledanje implementacije Dejtonskog sporazuma.♦